Reformski proces u 2024. zavisiće od brzine formiranja nove Vlade 

Veća efikasnost u donošenju zakona, smanjenje administrativnog i finansijskog opterećenja i dosledna primena propisa pomogli bi stvaranju boljeg poslovnog okruženja, ukazuju podaci poslednjeg NALED-ovog Regulatornog indeksa Srbije (RIS), koji ocenjuje kvalitet zakonodavne prakse u našoj zemlji sa 46 od 100 poena. Na polovične rezultate, kako se navodi u izveštaju, uticao je dug tehnički mandat prethodne Vlade u trajanju od osam meseci, zbog čega je važno da se aktuelni izborni proces efikasno sprovede i da nova Vlada bude formirana u kraćem roku. 

Član Upravnog odbora NALED-a Goran Kovačević objašnjava da je Vlada radila bez usvojenog Plana za datu godinu, pa je, samim tim, u 2022. doneto i 70% manje zakona nego prethodne godine. Ukupno smo dobili 60 zakona, od kojih je 18 imalo uticaj na privredu, a samo jedan bio je u potpunosti nov i tiče se socijalnog preduzetništva. 

- Kvalitetan i predvidiv zakonodavni proces je u interesu i privrede i lokalnih samouprava, zbog čega je NALED pokrenuo izradu ovog izveštaja pre više od decenije. Posmatrajući sva prethodna izdanja RIS-a, vidimo da je donošenje podzakonskih akata bilo i ostalo najveća boljka našeg sistema. Zato je važno da se naredne godine više fokusiramo na sprovođenje zakona, od kojih nam ostaje malo koristi ako podzakonski akti budu kasnili po godinu i po dana. S druge strane, moramo da pohvalimo što je praktično prekinuta praksa usvajanja zakona po hitnom postupku, a znamo koliko se to često dešavalo ranije – objašnjava Kovačević. 

Od prvog RIS-a, najveći pomak ostvaren je na polju transparentnosti i uključivanja javnosti u pripremu propisa, a najbolji rezultat ostvaren je 2021. kada su javne rasprave i konsultacije organizovane za 95% zakona. Nažalost, taj trend nije zadržan prošle godine, jer zbog oročenog rada Vlade nije bilo dovoljno vremena za diskusiju. Javne rasprave održane su za svaki drugi zakon, a nacrti su bili dostupni u dve trećine slučajeva.  

- To je još jedan pokazatelj zašto je važno da postoji kontinuitet u radu regulatornih organa. Mi ćemo već na proleće izaći sa RIS-om 2023/24 i očekujemo da se uzlazni trend uključivanja privrede i javnosti u dijalog nastavi, kao što je bio slučaj pri donošenju Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva – zaključuje Kovačević.  

U Regulatornom indeksu ističe se i da administrativno opterećenje privrede, odnosno vreme uloženo u sprovođenje procedura, kao i svi troškovi taksi i naknada u vezi sa tim, iznosi 2,95% BDP-a. Ove nalaze potvrđuje i istraživanje privrede koje je urađeno u 2023, a u kojem 92% privrednika navodi da je najveći problem regulatornog okruženja visoko finansijsko i administrativno opterećenje  poslovanja.  

Kada je reč o komunikaciji institucija sa građanima, zabeleženo je da ministarstva u proseku odgovore na nešto više od polovine upita koje dobiju, u čemu su redovniji kod lakih pitanja (odgovori se na 68% svih upita), a manje su ažurni ako treba da dostave informacije od javnog značaja (44%), iako su to po zakonu u obavezi da urade. Sajtovi su i ove godine ocenjeni kao pregledni.  

RIS prati put usvajanja zakona, od donošenja Plana rada Vlade, preko javnih rasprava o nacrtima zakona, do efekata sprovođenja zakona na privredu, kroz šest komponenti. Uz predvidivost donošenja propisa (ispunjenost zakonodavnog plana i učestalost izmena i dopuna zakona) i ažurnost sprovođenja zakona (donošenje podzakonskih akata), RIS meri i kvalitet pripreme propisa (sprovođenje analiza o efektima planiranih zakona), uključenost javnosti u tom procesu (javne rasprave, dostupnost nacrta i hitnost usvajanja), regulatorno opterećenje (administrativni troškovi primene zakona) i dostupnost informacija o propisima.  

Od 2013. kada je objavljen prvi RIS do danas je objavljeno 8 izveštaja, a poslednji je objavljen uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“.  


Povezani Sadržaji

Vesti

Državni organi blago unapredili način pripreme i donošenja propisa

29.12.2020

Vlada Srbije tokom prošle reformske sezone blago je unapredila način...Pročitaj vest
Vesti

Pandemija korona virusa nije pomogla procesu donošenja zakona u Srbiji

30.12.2021

Pandemija korona virusa u 2020. ne samo da je poremetila funkcionisanje privrede...Pročitaj vest
Vesti

Proces donošenja zakona na pola puta do dobrog

29.05.2022

Tokom druge godine pandemije korona virusa, Vlada Srbije zajedno sa resornim ministarstvima ostvarila je polovičan rezultat kada je reč o...Pročitaj vest

Ova stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.

NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE