Reformski proces u 2024. zavisiće od brzine formiranja nove Vlade
Veća efikasnost u donošenju zakona, smanjenje administrativnog i finansijskog opterećenja i dosledna primena propisa pomogli bi stvaranju boljeg poslovnog okruženja, ukazuju podaci poslednjeg NALED-ovog Regulatornog indeksa Srbije (RIS), koji ocenjuje kvalitet zakonodavne prakse u našoj zemlji sa 46 od 100 poena. Na polovične rezultate, kako se navodi u izveštaju, uticao je dug tehnički mandat prethodne Vlade u trajanju od osam meseci, zbog čega je važno da se aktuelni izborni proces efikasno sprovede i da nova Vlada bude formirana u kraćem roku.
Član Upravnog odbora NALED-a Goran Kovačević objašnjava da je Vlada radila bez usvojenog Plana za datu godinu, pa je, samim tim, u 2022. doneto i 70% manje zakona nego prethodne godine. Ukupno smo dobili 60 zakona, od kojih je 18 imalo uticaj na privredu, a samo jedan bio je u potpunosti nov i tiče se socijalnog preduzetništva.
- Kvalitetan i predvidiv zakonodavni proces je u interesu i privrede i lokalnih samouprava, zbog čega je NALED pokrenuo izradu ovog izveštaja pre više od decenije. Posmatrajući sva prethodna izdanja RIS-a, vidimo da je donošenje podzakonskih akata bilo i ostalo najveća boljka našeg sistema. Zato je važno da se naredne godine više fokusiramo na sprovođenje zakona, od kojih nam ostaje malo koristi ako podzakonski akti budu kasnili po godinu i po dana. S druge strane, moramo da pohvalimo što je praktično prekinuta praksa usvajanja zakona po hitnom postupku, a znamo koliko se to često dešavalo ranije – objašnjava Kovačević.
Od prvog RIS-a, najveći pomak ostvaren je na polju transparentnosti i uključivanja javnosti u pripremu propisa, a najbolji rezultat ostvaren je 2021. kada su javne rasprave i konsultacije organizovane za 95% zakona. Nažalost, taj trend nije zadržan prošle godine, jer zbog oročenog rada Vlade nije bilo dovoljno vremena za diskusiju. Javne rasprave održane su za svaki drugi zakon, a nacrti su bili dostupni u dve trećine slučajeva.
- To je još jedan pokazatelj zašto je važno da postoji kontinuitet u radu regulatornih organa. Mi ćemo već na proleće izaći sa RIS-om 2023/24 i očekujemo da se uzlazni trend uključivanja privrede i javnosti u dijalog nastavi, kao što je bio slučaj pri donošenju Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva – zaključuje Kovačević.
U Regulatornom indeksu ističe se i da administrativno opterećenje privrede, odnosno vreme uloženo u sprovođenje procedura, kao i svi troškovi taksi i naknada u vezi sa tim, iznosi 2,95% BDP-a. Ove nalaze potvrđuje i istraživanje privrede koje je urađeno u 2023, a u kojem 92% privrednika navodi da je najveći problem regulatornog okruženja visoko finansijsko i administrativno opterećenje poslovanja.
Kada je reč o komunikaciji institucija sa građanima, zabeleženo je da ministarstva u proseku odgovore na nešto više od polovine upita koje dobiju, u čemu su redovniji kod lakih pitanja (odgovori se na 68% svih upita), a manje su ažurni ako treba da dostave informacije od javnog značaja (44%), iako su to po zakonu u obavezi da urade. Sajtovi su i ove godine ocenjeni kao pregledni.
RIS prati put usvajanja zakona, od donošenja Plana rada Vlade, preko javnih rasprava o nacrtima zakona, do efekata sprovođenja zakona na privredu, kroz šest komponenti. Uz predvidivost donošenja propisa (ispunjenost zakonodavnog plana i učestalost izmena i dopuna zakona) i ažurnost sprovođenja zakona (donošenje podzakonskih akata), RIS meri i kvalitet pripreme propisa (sprovođenje analiza o efektima planiranih zakona), uključenost javnosti u tom procesu (javne rasprave, dostupnost nacrta i hitnost usvajanja), regulatorno opterećenje (administrativni troškovi primene zakona) i dostupnost informacija o propisima.
Od 2013. kada je objavljen prvi RIS do danas je objavljeno 8 izveštaja, a poslednji je objavljen uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“.
