Savez za e-upravu

Željko Tomić završio je osnovne i master studije na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1980. godine, a doktorirao je na Fakultetu za poslovne studije 2016. godine. Od 1981. do 1983. godine radi kao profesor u srednjoj elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“, a od 1983. do 1990. godine u elektrotehničkoj radnoj organizaciji „Svetlost“ od mesta šefa gradilišta, preko upravnika gradnje, do direktora elektroproizvodnje. Privatno preduzeće „OSA – Računarski inženjering“ osniva 1989. godine sa još dva partnera. Od 1990. godine do danas je na mestu direktora „OSA – Računarski inženjering“. Klub privrednih novinara proglasio ga je za Menadžera 2007. godine. Član je Srpske asocijacije menadžera i Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, a učestvovao je na Samitu 100 tri godine zaredom.  Od 2012. do 2014. godine je bio član Borda Američke privredne komore (AmCham) i predsednik odbora za informaciono-komunikacione tehnologije. Njegova kompanija je 2015. godine dobila nagradu SAM-a „Poslodavac godine“, u kategoriji malih i srednjih preduzeća. Jedan je od osnivača Radionice Integracije. Oženjen je i ima dva sina.

Aleksandar Blagojević rukovodi prvom Digitalnom ekspoziturom u Srbiji lansiranom 2015. godine, kao prvim projektom koji je u srpskom bankarstvu uveo potpuno digitalizovane (paperless) procese realizacije bankarskih proizvoda uz korišćenje ugovora o kreditu ili depozitu u formi elektronskog dokumenta. Doprineo je stvaranju regulatornih uslova koji su omogućili zaključivanje ugovora za bankarske proizvode korišćenjem dvofaktorske autentikacije za fizička lica, usvojenih 2018. godine, kao i pripremama regulatornog okvira za jednostavnije obavljanje procedure „Upoznaj svog klijenta (KYC)” bez fizičkog prisustva klijenta. Prethodno iskustvo stekao je u Raiffeisen banci a.d. Srbija, u periodu od 2004. do 2013. godine.  Upravljao je i lansiranjem prve neobezbeđene kreditne kartice u Srbiji, a učestvovao je i u pokretanju i razvoju PlatiMo usluge koja je predstavljala prvi sistem za plaćanja mobilnim telefonom u Srbiji. Od 2003 do 2004. radio je u Nacionalnoj štedionici banci a.d. Beograd na poslovima stručnog saradnika za kartično poslovanje. Tokom studija, započeo je jednu od prvih IT start-up kompanija još 1995. godine. Reč je sistemu MIPS koji je putem BBS servera prikupljao podatke o slobodnim transportnim kapacitetima i robi za prevoz i distribuirao ih zainteresovanim članovima sistema. Inženjer je saobraćaja, diplomirao 1999. godine. Često gostuje kao predavač po pozivu na medjunarodnim konferencijama. Živi i radi u Beogradu, oženjen je i otac dvoje dece.

Dejan Turk je generalni direktor Vip mobile i Si.mobil (sadašnji A1 Slovenija) od 2016. godine. U A1 Telekom Austrija Grupu dolazi 2004. godine, a od 2007. do 2014. obavlja posao predsednika Upravnog odbora Si.mobila. Na poziciju direktora Vip mobile postavljen je 2014, dok godinu dana kasnije preuzima funkciju direktora nove organizacione jedinice „Srbija i Slovenija“ u okviru A1 Telekom Austrija Grupe. Član je Nadzornog odbora kompanije A1 Telekom Austrija AG, članice A1 Telekom Austrija Grupe, kao i Upravnog odbora NLB banke a.d. Beograd. Dejan Turk je 2015. godine izabran za predsednika Foruma za odgovorno poslovanje, član je UO Srpske asocijacije menadžera i Upravnog odbora Saveta stranih investitora (FIC) u Srbiji, dok je u Sloveniji bio predsednik Asocijacije menadžera i Upravnog odbora UNICEF-a. Dobitnik je brojnih prestižnih priznanja za šestogodišnje uspešno rukovođenje Si.mobilom - Excel 2009, Menadžer godine 2009. i 2018, Priznanje za najveća postignuća u poslovanju i ekonomiji Slovenije za 2013. „Kapetan Miša Anastasijević“, nagrada za izvrsnost u poslovanju, liderstvo i društveno odgovorno poslovanje uručena mu je 2015, dok ga je godinu dana kasnije Američka privredna komora u Srbiji proglašen Poslovnim ambasadorom lidera promena. Dejan Turk je diplomirao na Bečkom univerzitetu za ekonomiju i poslovnu administraciju 1995. godine.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a gimnaziju i osnovnu školu završila je u Šapcu. Radni odnos je prvi put zasnovala kao pripravnica u Višem sudu u Šapcu, 1999. godine, gde je i radila do 2001. U periodu od 2002. do 2005. godine bila je zaposlena u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, Sektoru za međunarodne odnose, kao stručna saradnica na poslovima međunarodne saradnje i harmonizacije zakonodavstva sa propisima Evropske unije. Od 2005. godine do 2017. godine radila je u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijskoj upravi u Šapcu, kao šef Odseka za upravne poslove. Od maja 2017. godine radi kao pomoćnica gradonačelnika Šapca. Jelena Topalović Petrović živi u Šapcu sa suprugom i dvoje dece.