Pandemija korona virusa nije pomogla procesu donošenja zakona u Srbiji

Pandemija korona virusa u 2020. ne samo da je poremetila funkcionisanje privrede već se loše odrazila i na kvalitet donošenja propisa, pokazuje Regulatorni indeks Srbije koji objavljuje NALED. Sa 46,3 poena od mogućih 100 to je slabiji rezultat i u odnosu na RIS iz 2016. koji je iznosio 50,6 i pokazuje da i posle šest godina regulatorno okruženje i dalje pati od istih izazova.

Nedovoljna učestalost javnih rasprava i kašnjenje u donošenju podzakonskih akata, zastupljenost zakona donetih po hitnom postupku, nepostojanje analize efekata na privredu, visina administrativnog opterećenja koje propisi nameću i neostvarivanje plana zakonodavne aktivnosti Vlade Srbije, samo su deo koraka u procesu donošenja propisa čiju realizaciju meri RIS, a gde postoji prostor za napredak.

- Uprkos činjenici da je 2020. bila „korona“ godina i da je prva polovina bila posvećena uglavnom donošenju uredbi radi ublažavanja negativnih efekata dogodilo se nekoliko pozitivnih pomaka. U toku navedene godine po hitnom postupku doneto manje od 15% zakona među onima koji su relevantni za privredu dok ih je 2019. bila četvrtina. Pozitivnim pomakom može se smatrati i podatak da je privreda za 20 najvećih neporeskih nameta u 2020. izdvojila 116 milijardi dinara što je 30 milijardi dinara manje nego godinu pre, ali je to i dalje znatno više nego 2016. kada su za najveće dažbine privrednici platili 73 milijarde – kaže Vladislav Cvetković, predsednik Upravnog odbora NALED-a.

U odnosu na 2019. značajno je smanjeno i kašnjenje u donošenju podzakonskih akata, sa neverovatnih 826 na 465 dana. To je ipak lošije u odnosu na period od pre šest godina kada su podzakonski akti kasnili 350 dana, a ono što je dodatno nepovoljno jeste da je u 2020. usvojeno samo devet od mogućih 119 akata i to je najlošije ocenjeni indikator u RIS-u. To se takođe može pripisati efektu korone i odlaganju operacionalizacije zakona zbog usmeravanja svih kapaciteta na saniranje posledica pandemije.

Nastavljen je nepovoljan trend da oko dve trećine zakona koji se usvajaju nisu bili unapred planirani. U 2020. godini od 133 usvojena zakona zapravo je samo 38 bilo na agendi Vlade dok se ostali mogu smatrati „neplaniranim“.

Na kraju, nepovoljan trend je prisutan i kada je reč o uključivanju zainteresovane javnosti u proces pripreme i donošenja propisa. Javna rasprava organizovana je za 13 od 41 zakona koji ima uticaj na poslovanje privrede što je upola manji procenat nego 2016.

- Javna rasprava je obavezna ukoliko se zakonom bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili ako se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost. Nažalost postoje različiti pokušaji opravdanja zbog čega javna rasprava nije organizovana i različita tumačenja šta je to neznatna promena zakona kod koje organizacija rasprave nije potrebna. Ipak, u nekim slučajevima ona se suštinski odvija na drugi način, organizovanjem okruglih stolova, javnih skupova, prezentacija, konsultacija – objašnjava Cvetković.  

Najbolje ocenjeni segment regulatornog okruženja ponovo je dostupnost informacija. Čak tri četvrtine ministarstava odgovara na zahteve za informacije od javnog značaja, ali je i dalje prisutna primedba da najvažniji sadržaji na sajtovima ministarstava poput propisa ili kontakt forme za komunikaciju nisu u vidnom polju već se mogu pronaći posle dužeg pretraživanja sajtova.       


Povezani Sadržaji

Vesti

Do kraja 2019. Kontakt centar za prijavu sive ekonomije

18.07.2019

Jedinstven broj telefona, mobilna aplikacija ili portal...Pročitaj vest
Vesti

Državni organi blago unapredili način pripreme i donošenja propisa

29.12.2020

Vlada Srbije tokom prošle reformske sezone blago je unapredila način...Pročitaj vest

Ova stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.

NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE