Pandemija korona virusa nije pomogla procesu donošenja zakona u Srbiji
Pandemija korona virusa u 2020. ne samo da je poremetila funkcionisanje privrede već se loše odrazila i na kvalitet donošenja propisa, pokazuje Regulatorni indeks Srbije koji objavljuje NALED. Sa 46,3 poena od mogućih 100 to je slabiji rezultat i u odnosu na RIS iz 2016. koji je iznosio 50,6 i pokazuje da i posle šest godina regulatorno okruženje i dalje pati od istih izazova.
Nedovoljna učestalost javnih rasprava i kašnjenje u donošenju podzakonskih akata, zastupljenost zakona donetih po hitnom postupku, nepostojanje analize efekata na privredu, visina administrativnog opterećenja koje propisi nameću i neostvarivanje plana zakonodavne aktivnosti Vlade Srbije, samo su deo koraka u procesu donošenja propisa čiju realizaciju meri RIS, a gde postoji prostor za napredak.
- Uprkos činjenici da je 2020. bila „korona“ godina i da je prva polovina bila posvećena uglavnom donošenju uredbi radi ublažavanja negativnih efekata dogodilo se nekoliko pozitivnih pomaka. U toku navedene godine po hitnom postupku doneto manje od 15% zakona među onima koji su relevantni za privredu dok ih je 2019. bila četvrtina. Pozitivnim pomakom može se smatrati i podatak da je privreda za 20 najvećih neporeskih nameta u 2020. izdvojila 116 milijardi dinara što je 30 milijardi dinara manje nego godinu pre, ali je to i dalje znatno više nego 2016. kada su za najveće dažbine privrednici platili 73 milijarde – kaže Vladislav Cvetković, predsednik Upravnog odbora NALED-a.
U odnosu na 2019. značajno je smanjeno i kašnjenje u donošenju podzakonskih akata, sa neverovatnih 826 na 465 dana. To je ipak lošije u odnosu na period od pre šest godina kada su podzakonski akti kasnili 350 dana, a ono što je dodatno nepovoljno jeste da je u 2020. usvojeno samo devet od mogućih 119 akata i to je najlošije ocenjeni indikator u RIS-u. To se takođe može pripisati efektu korone i odlaganju operacionalizacije zakona zbog usmeravanja svih kapaciteta na saniranje posledica pandemije.
Nastavljen je nepovoljan trend da oko dve trećine zakona koji se usvajaju nisu bili unapred planirani. U 2020. godini od 133 usvojena zakona zapravo je samo 38 bilo na agendi Vlade dok se ostali mogu smatrati „neplaniranim“.
Na kraju, nepovoljan trend je prisutan i kada je reč o uključivanju zainteresovane javnosti u proces pripreme i donošenja propisa. Javna rasprava organizovana je za 13 od 41 zakona koji ima uticaj na poslovanje privrede što je upola manji procenat nego 2016.
- Javna rasprava je obavezna ukoliko se zakonom bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili ako se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost. Nažalost postoje različiti pokušaji opravdanja zbog čega javna rasprava nije organizovana i različita tumačenja šta je to neznatna promena zakona kod koje organizacija rasprave nije potrebna. Ipak, u nekim slučajevima ona se suštinski odvija na drugi način, organizovanjem okruglih stolova, javnih skupova, prezentacija, konsultacija – objašnjava Cvetković.
Najbolje ocenjeni segment regulatornog okruženja ponovo je dostupnost informacija. Čak tri četvrtine ministarstava odgovara na zahteve za informacije od javnog značaja, ali je i dalje prisutna primedba da najvažniji sadržaji na sajtovima ministarstava poput propisa ili kontakt forme za komunikaciju nisu u vidnom polju već se mogu pronaći posle dužeg pretraživanja sajtova.
