Siva knjiga

Siva knjiga punu deceniju sadrži 100 najznačajnijih preporuka privrede, jedinica lokalne samouprave i organizacija civilnog društva za unapređenje regulatornog okvira i smanjenje i/ili otklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji. Državne institucije su prihvatile Sivu knjigu kao jedan od ključnih dokumenata u procesu kreiranja javnih politika i sprovođenja regulatornih reformi, s obzirom da je svaka odabrana administrativna / regulatorna prepreka precizno opisana i argumentovana i shodno tome dat predlog rešenja.

Od početka objavljivanja 2008. godine, Siva knjiga je doživela 14 izdanja i predstavila 302. nove preporuke za unapređenje poslovnog okruženja. Od tog broja, u potpunosti je rešeno 82. preporuke (27%), a delimično 73. preporuke (24%), što znači da su državne institucije prihvatile i sprovele više od polovine predloga.

U 2022. godini sprovedeno je 12 preporuka, nešto više od desetine ukupnog broja, od čega sedam u potpunosti i pet delimično - što predstavlja relativno dobar rezultat, imajući u vidu da se tokom prošle godine regulatorna aktivnost odvijala tokom četiri meseca (ne i u kontinuitetu).

Novo, jubilarno izdanje Sive knjige 15 sadrži 18. novih preporuka za Vladu Srbije i 82. ažurirana i unapređena predloga iz prethodne godine. Kao i prošle godine, zadržali smo fokus na obavezama u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Odabrali smo 22. preporuke kojima smo dodelili "EU bedž", kako bismo dodatno istakli reforme čije će rešavanje doprineti bržem putu Srbije ka Evropskoj uniji.

Po prvi put, u Sivoj knjizi 15 izdvojeno je petnaest prioritetnih preporuka za nadležne institucije, koje su usmerene na poresko rasterećenje najnižih zarada, digitalizaciju postupaka i procedura, imovinska i urbanistička pitanja, fleksibilne i sezonske oblike angažovanja radnika, transparetniji prikaz neporeskih dažbina, sa ukidanjem parafiskala i kriterijume zaštite životne sredine u delu javnih nabavki, ambalaže za pića i otpadnih voda. 

SIVA KNJIGA 15: PETNAEST PRIORITETNIH PREPORUKA

Prvi koraci

Siva knjiga nastala je 2008. kao rezultat želje NALED-a da okupi sve segmente društva i podstakne ih da se aktiviraju i doprinesu realizaciji zajed­ničkog zadatka - izgradnji boljeg poslovnog ambijenta kroz eliminisanje suvišnih i zastarelih birokratskih procedura. Nijedna inicijativa ni pre ni posle Sive knjige nije se na sistematičan način bavila rešavanjem administrativnih i praktičnih problema sa kojima se privreda svakodnevno susreće u svom poslovanju, što je doprinelo da publikacija zaživi i bude prihvaćena u institucijama kao jedan od osnovnih dokumenata u kreiranju javnih politika.

Krajem maja 2008. javnosti je predstavljena kampanja „Iz lavirinta“ koju je NALED pokrenuo u saradnji sa USAID-om i televizijom B92. Građani i privreda pozvani su da kandiduju komplikovane procedure i predlože način njihovog unapređenja. Tokom juna, na adresu NALED-a stiglo je čak 245 obrazloženih predloga, od kojih je 55 zaslužilo mesto u prvom izdanju Sive knjige. Tom prilikom, troje građana nagrađeno je za preporuke koje su dali institucijama u domenu unapređenja procedure dobijanja PIB-a, izdavanja građevinskih dozvola i podnošenja poreskih prijava.

Ključni rezultati

Siva knjiga doprinela je otklanjanju nekih od najpoznatijih birokratskih prepreka. Tako je na inicijativu NALED-a uvedena uplata poreza i doprinosa na zarade na jedan umesto na 12 računa, ukinuta je dnevna uplata pazara, eliminisana je obaveza da zahtevi za izvod iz evidencija ne budu stariji od šest meseci, izbačena je iz upotrebe radna knjižica, kao i M4 obrazac, uvedena je automatska overa zdravstvene knjižice i unapređena procedura izdavanja građevinskih dozvola. Oni koji žele da pokrenu sopstveni biznis sada lakše dolaze do poreskog identifikacionog broja (PIB) pri registraciji u APR-u, a ukoliko su mikro ili malo preduzeće oslobođeni su plaćanja firmarine. Privreda sve poreske prijave podnosi elektronskim putem, digitalizovan je postupak i ukinuta taksa za izdavanje poreskih uverenja i razvijen je onlajn kalkulator za obračun paušalnog poreza.

Trudnice i porodilje više ne moraju da prikupljaju desetine različitih originala i fotokopija da bi ostvarile pravo na naknadu zarade tokom odsustva, prijava radnika može da se obavi potpuno elektronski preko internet portala Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), dok privreda više ne mora da koristi pečat pri otvaranju računa u banci i obavljanju platnog prometa.

Uvedeno je jedinstveno mesto za registraciju prava na nepokretnosti kroz eŠalter, čime je smanjen broj odlazaka kupaca na nekoliko mesta, a procedura upisa prava u katastru i prijava poreza drastično su pojednostavljeni za građane i privredu. Olakšana je i pojednostavljena procedura kupoprodaje polovnih motornih vozila između fizičkih lica, u delu obračuna i plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, omogućeno je elektronsko plaćanje taksi i naknada za usluge koje pruža Ministarstvo unutrašnjih poslova bez donošenja dokaza o uplati, digitalizovan je Centralni registar objekata (CRO) u poslovanju hranom.

Pored toga, uvedena je mobilna aplikacija za radno angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi, eArhiviranje i stvoreni su preduslovi za elektronsko poslovanje, uveden je eRecept u zdravstvu. Privredi i građanima je omogućeno bezgotovinsko plaćanje za veći broj elektronskih usluga, a svi postupci javnih nabavki se sprovode elektronskim putem. Poslednjih godina napravljeni su krupni i dugo očekivani pomaci u resoru finansija. Uveden je novi sistem i proširen obuhvat fiskalizacije, a paralelno je uspostavljen centralizovan sistem elektronskih faktura (SEF) u privatnom i javnom sektoru. Uređen je poreski tretman frilensera koji rade za stranog poslodavca. U periodu od pet godina smanjeno je i poresko opterećenje zarada sa 63% na 61%.

Predugo na čekanju

Pored sprovedenih reformi, postoji nekoliko predloga koji nisu rešeni u prethodnim godinama. Jedna od takvih je preporuka za uspostavljenje javnog elektronskog registra neporeskih dažbina i ukidanje parafiskala. Na ovoj listi se nalaze i preporuke koje se odnose na skraćenje roka za povraćaj više plaćenog poreza na dodatu vrednost (PDV), uvođenje bezgotovinskog plaćanja svih taksi i naknada bez obaveze dokazivanja uplate za sve postupke, uvođenje objedinjene naplate poreskih obaveza za preduzetnike, ubrzanje i digitalizovanje postupka legalizacije i ukidanje naknade za konverziju prava korišćenja u pravo svojine.