Dostupnost radne snage i inflacija najveći izazovi za privredu u 2024.
Unapređenje javnih finansija, borba protiv sive ekonomije i bolji uslovi za preduzetnike i inovacije trebalo bi da budu u vrhu liste prioriteta nadležnih institucija u 2024. godini kako bi se olakšalo poslovanje u Srbiji, pokazala je anketa članova NALED-a iz privatnog, javnog i civilnog sektora. Kao najveće izazove za privredu u narednom periodu predstavnici sva tri sektora vide u dostupnosti radne snage i rastu cena.
Civilni i javni sektor su nešto više zabrinuti zbog rasta tenzija i novih sukoba u Evropi i svetu, dok sami privrednici kao izazov ističu visoko opterećenje zarada porezima i doprinosima.
- Privreda ponovo kandiduje sivu ekonomiju kao prioritetan zadatak na kojem bi javna uprava morala da radi u 2024. Zato je važno da se nova Vlada formira u što kraćem roku, kako bi se nastavilo sa sprovođenjem mera iz Programa za suzbijanje sive ekonomije kao što su reforma neporeskih nameta, brži povraćaj PDV-a, regulisanje fleksibilnih oblika rada, jačanje kapaciteta inspekcija i podsticanje bezgotovinskih plaćanja – kaže Dragan Penezić, predsednik Skupštine NALED-a i direktor regulatornih poslova u BAT-u.
Naš sagovornik navodi i da su rezultati istraživanja pokazali da je 65% anketiranih iz privrede zadovoljno saradnjom sa institucijama u prethodnoj godini. Kao primere najbolje prakse ističu Ministarstvo finansija, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Poresku upravu.
- Kao ključne resore u budućoj Vladi privrednici vide ekonomiju, finansije i životnu sredinu, dok civilni sektor uz ekonomiju u prvi plan stavlja obrazovanje, mlade, rudarstvo i energetiku – ističe Penezić.
Pozitivnu ocenu poslovnom ambijentu u 2023. godini dalo je 64% ispitanika, dok 36% nije zadovoljno okruženjem. U privatnom sektoru pozitivnu ocenu dalo je čak 72% anketiranih, u javnom 81%, dok je u civilnom taj procenat najniži – 41%.
Kada je reč o očekivanjima u 2024, u privatnom sektoru svaki peti ispitanik (20 odsto) očekuje poboljšanje uslova poslovanja, a većina smatra da neće biti promena. U organizacijama civilnog društva (OCD) samo 10% očekuje poboljšanje, dok je javni sektor najoptimističniji – 57% smatra da će poslovni ambijent biti unapređen.
Iako vide inflaciju kao izazov, 52% ispitanika očekuje njeno usporavanje u 2024, dok 32% smatra da će ostati na istom nivou kao u prethodnoj godini. Povećanje broja zaposlenih očekuje više od polovine anketiranih.
Većina anketiranih iz sva tri sektora očekuje rast prihoda u 2024, a privreda i državne institucije i više investicija. Tačnije, više od 90% privrednika i čak 70% anketiranih iz redova OCD smatra da će im se povećati prihodi u ovoj godini. Kada je reč o investicijama privrede, njihovo povećanje očekuje više od polovine predstavnika kompanija i javnog sektora i 30% civilnog. Čak 43% u privredi očekuje da će povećati ulaganja u inovacije. Prema rezultatima istraživanja, medijalna vrednost investicija anketiranih kompanija članica NALED-a u 2023. iznosila je milion evra.
Takođe, 53% lokalnih samouprava koje su učestvovale u anketi navelo je da planira da uvede neke od mera podrške privredi, pretežno subvencije, odnosno podizanje zaposlenosti kroz podsticaje. Prosečan budžet anketiranih opština za privredu u 2024. iznosi oko 264 miliona dinara, odnosno 2,2 miliona evra.
U anketi članova, koju je NALED sproveo u januaru 2024. sa ciljem predviđanja trendova u poslovanju i određivanju prioriteta za ovu godinu učestvovale su 103 od 350 organizacija u članstvu NALED-a. Uzorak adekvatno reprezentuje strukturu udruženja: 47% predstavnika privrede, 43% iz javnog sektora (pretežno lokalne samouprave) i 10% iz organizacija civilnog društva.
