U Srbiji se prečišćava 14,7% otpadnih voda, u Evropi iza nas jedino Malta
U budžetu Ministarstva za zaštitu životne sredine u 2023. bilo je predviđeno deset puta više novca za subvencije za kupovinu električnih automobila nego za tretman otpadnih voda, iako je Srbija sa prečišćenih 14,7% otpadnih voda (sa najmanje sekundarnim tretmanom prečišćavanja) na samom začelju liste evropskih zemalja. Od nas, manju količinu otpadnih voda prečišćava jedino Malta, a prosek članica Evropske unije je daleko viši i iznosi čak 80,87%.
Vodeći se podacima Eurostata, NALED je ovu statistiku uvrstio kao jednu od polaznih tačaka u svojoj novoj Studiji o dijagnostici stanja upravljanja otpadnim vodama u Srbiji, gde su prvi put, uz podršku ekspertskog tima kompanije Dvoper, na jednom mestu pobrojani svi podaci o stanju i planovima upravljanja vodama.
Paket zakonodavstva koji se tiče direktive o vodama jedan od najzahtevnijih za zemlje koje su u fazi pridruživanja evropskom bloku. Pored velikih ulaganja, na kompleksnost ovog pitanja utiče i što je briga o otpadnim vodama podeljena na nekoliko ministarstava, a studija NALED-a predstavlja najsveobuhvatniju analizu o ovom problemu koja je do sada urađena.
- Prema aktuelnoj uredbi, pravna lica će pitanje otpadnih voda morati da reše u naredne dve godine, dok je za lokalne samouprave ostavljen previše dug rok do 2040. Mi smo u okviru studije izradili mapu koja pokazuje da u Srbiji postoji 54 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih 12 nije uopšte u funkciji, a prosečna starost svih postrojenja je 22 godine. Novija postrojenja imaju Bačka Topola, Leskovac, Kruševac, Vranje, Raška, Šabac i ovi gradovi i opštine mogu biti ogledni primeri za ono što nas čeka u budućnosti – rekao je direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.
Studijom je identifikovano da je u planu izgradnja 140 postrojenja, a najveći broj pokriven je srpsko-kineskim projektom „Čista Srbija“, dok se ostali finansiraju iz programa KfW-a, EU fondova, kredita EBRD-a i sopstvenih budžeta. Veliki broj pokrenutih projekata svakako ohrabruje, ali budući da se za 81% ne zna se još uvek kakvu će tehnologiju imati, to govori da su svi tek u ranoj fazi, a proces izgradnje i puštanja u rad, može trajati godinama.
Ipak, Krstović naglašava da izgradnji postrojenja mora da prethodi izgradnja kanalizacione mreže, na koju je priključeno svega 67% stanovništva. To će reći da trećina domaćinstava i dalje koristi septičke jame kao jedinu zamenu za otpremanje otpadnih voda.
- Prema proceni studije potrebno je uložiti 4,2 milijarde evra u kanalizaciju i 1,3 milijarde evra za postrojenja za prečišćavanje voda. Prema procenama, mi imamo oko tri miliona septičkih jama, a neadekvatno čišćenje i zanemarivanje može da ostavi opasne i trajne posledice po životnu sredinu. Dug put je pred nama i zato predlažemo da se već ove godine unapredi koordinacija svih učesnika u postupku projektovanja i izgradnje kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i formira Centar za obuku kadrova za upravljanje i održavanje velikog broja planiranih objekata – nastavlja Krstović.
Za kraj, studija se osvrnula i na upravljanje muljem koji nastane u procesu prečišćavanja otpadnih voda. Iskustvo Evropske unije, u kojoj se generiše oko 8,7 miliona tona ove suve materije svedoči da se ona koristi na različite načine – od primene u poljoprivredi do proizvodnje biogasa i električne energije, jedan deo ide na spaljivanje, a najmanji procenat završi na sanitarnim deponijama. Kod nas mulj uglavnom završava na smetilištima, što dodatno opterećuje već prepune lokacije za odlaganje otpada.
