Sto nameta, a korist jedva vidljiva
Da neporeski nameti, njihova mnogobrojnost i nesistematičnost i dalje predstavljaju značajan problem pokazala je i nedavno objavljena Analiza lokalnih neporeskih dažbina. U sistemu postoji približno 1.200 republičkih neporeskih dažbina i oko 100 različitih lokalnih administrativnih taksi i naknada koje treba urediti, a osim što građanima i privredi stvaraju suvišne troškove, i same lokalne samouprave se žale da je uređenje ovog sistema dosta zapušteno te je i njihov doprinos lokalnom budžetu minoran - u strukturi ukupnih prihoda ove dažbine učestvuju sa svega 0,2%.
Istraživanje koje je NALED u saradnji sa KPMG i uz podršku USAID-a sproveo u 15 gradova i opština u okviru Projekta za reformu neporeskih prihoda ukazalo je na potrebu unapređenja postojećeg sistema lokalnih administrativnih taksi, pogotovo u domenu sistematizacije.
- Broj lokalnih administrativnih taksi kreće se u rasponu od 10 do 144 po lokalnoj samoupravi, a interesantno je pomenuti da ne postoji direktna pozitivna veza između ukupnog broja ovih dažbina koje propisuje konkretna opština ili grad, njihovog iznosa i visine naplaćenih prihoda od lokalnih administrativnih taksi – veći broj taksi ne znači nužno i veći prihod za budžet. Primera radi, naša analiza je pokazala da one lokalne samouprave koje propisuju najveći broj taksi imaju ukupne prihode po glavi stanovnika niže od proseka. Analiza budžetskih prihoda svih 145 jedinica lokalne samouprave u Srbiji pokazala je da neporeski nameti kod više od polovine gradova i opština donose tek oko 0,18% prihoda. Ovo je još jedan pokazatelj da enormni broj ovih dažbina treba smanjiti i sistemski urediti na nivou čitave zemlje - smatra Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reformu u NALED-u.
Budući da su lokalne administrativne takse samo manji deo neporeskih nameta koji se naplaćuju u Srbiji i da je jedan od problema taj što trenutno niko u zemlji ne zna koje sve takse i druga neporeska davanja postoje, ko ih naplaćuje i u kom iznosu, NALED i KPMG rešenje vide u uspostavljanju centralnog, elektronskog i javnog registra koji bi objedinio republičke, lokalne i pokrajinske neporeske dažbine.
- Registar bi, na jednom mestu, sadržao informacije o svim neporeskim dažbinama kao što su naziv, iznos, kome se plaća, broj računa za uplatu. Njega bi trebalo uspostaviti uz uvođenje pravila da se sve neporeske dažbine mogu naplatiti samo ukoliko su upisane u registar. Na ovaj način bi se ostvarilo nekoliko unapređenja - najpre ovim bi se popisali svi nameti, sami organi bi morali da unesu u registar sve svoje takse i naknade, zato što ih u suprotnom ne bi mogli naplaćivati, potom bi se mogla izvršiti seča tih nameta u odnosu na svrsishodnost i zakonsko pravo da se uvedu, obezbedila bi se transaprentnost i na kraju bolja kontrola naplate i trošenja javnih prihoda – dodaje Bojović.
Zahvaljujući registru, korist bi bez sumnje imali i građani i privreda - i jedni i drugi bi imali jasan uvid u to šta, u kom iznosu i kome plaćaju, a preduzeća bi mogla lako da predvide svoje troškove poslovanja.
S obzirom da takse dominiraju u strukturi ukupnih neporeskih dažbina (75%), NALED i KPMG smatraju praktičnim da upis u registar započne upravo od njih. Takođe, nakon Analize, same lokalne samouprave su pokrenule inicijativu za uređenje lokalnih administrativnih taksi, tako da je to možda i prvi korak ka uređenju budućeg registra, naravno ukoliko Ministarstvo finansija prihvati ovu inicijativu.
