Na Doing Business listi Svetske banke po lakoći poslovanja za 2019, Srbija je zauzela 48. poziciju među 190 zemalja što predstavlja pad od pet mesta u odnosu na prošlu godinu, saopšteno je na III godišnjoj konferenciji “Doing business 2019 – Digitalna transformacija i jačanje konkurentnosti Srbije”.
Na skupu koji su organizovali NALED, Svetska banka i Britanska ambasada , ocenjeno je da je u pojedinim kategorijama Srbija bila reformski aktivna, ali te reforme nisu urađene na vreme kako bi bile uvrštene na listu i njihove efekte očekujemo u narednim izveštajima. Ipak, više je oblasti u kojima su reforme izostale što je omogućilo agilnijim zemljama da nas prestignu.
- Tokom 2017. i 2018, pokrenuli smo sistemske reforme u ključnim oblastima kao što je katastar čiji puni efekat možemo da očekujemo tek sledeće i u narednim godinama. Na reformi građevinskih dozvola radili smo punih pet godina kako bismo se pomerili sa začelja Doing business liste, a na putu ka 11. mestu u svetu preskočili smo više od 170 zemalja – istakla je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije I ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koja je i predsednica Zajedničke grupe Vlade za unapređenje pozicije Srbije na Doing business listi.
Među važnim, ali “zakasnelim” reformama jesu i ukidanje pečata za privredu i pojednostavljenje procedure za dobijanje priključka na struju, nova rešenja za zaštitu manjinskih akcionara, kao i uvođenje elektronske prijave poreza na imovinu i prenos apsolutnih prava.
- Privreda očekuje od Vlade Srbije da konačno reformiše parafiskalne namete kao što je naknada za zaštitu životne sredine ili firmarina koje i dalje obavezuju privredu na 12 godišnjih plaćanja, unapredi proces izvršenja i obezbeđenja, skrati i pojeftini stečajni postupak, obezbedi da javna preduzeća efikasnije izdaju lokacijske uslove za gradnju i uspešno završi započetu reformu katastra - istakao je Slavko Carić, ispred NALED-ovog Saveza za imovinu i urbanizam.
Na konferenciji je ocenjeno da DB lista pokazuje da je digitalizacija procedura ključ za stvaranje boljih uslova za poslovanje jer smanjuje korake koje je potrebno napraviti, kao i troškove prolaska kroz administraciju, što Svetska banka i investitori posebno cene. Najveću podršku razvoju e-uprave u Srbiji, vrednu 5,2 miliona evra, dao je Fond za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.
- Doing business izveštaj treba koristiti za postavljanje prioriteta. Poslovi u Srbiji se jednostavno otvaraju, ali se teško zatvaraju. Pristup finansiranju je otežan posebno u ranim fazama razvoja. Potrebno je ubrzati postupke pred sudom, kao i rešavanje stečajnih postupaka gde Fond za dobru upravu takođe podržava reforme. Zajedno sa NALED-om smo radili na ukidanju pečata, elektronskom arhiviranju i drugim preduslovima za punu primenu elektronskog poslovanja u praksi, dok je sledeća velika reforma od koje se mnogo očekuje postupak upisa imovine u katastar nepokretnosti. Zato je britanska Vlada kroz Fond za dobru upravu obezbedila podršku za primenu novog zakona i uspostavljanje funkcionalnog e-Šaltera.– rekao je ambasador Denis Kif.
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva objasnio je da metodologija Doing business liste meri udaljenost svake države od najboljih regulatornih praksi u 10 kategorija koje prati što vladama olakšava da mere uspešnost u sprovođenju reformi. Više od 60 zemalja u svetu formiralo je posebna tela koja koriste DB listu kao putokaz za realizaciju regulatornih unapređenja, a među njima je i Srbija koja od 2014. ima Zajedničku grupu Vlade Srbije u kojoj učestvuju resorni ministri, privrednici i stručnjaci. Lista Svetske banke dobar je instrument i za međusobna poređenja i preuzimanje praksi i rešenja od najuspešnijih zemalja.
Zbog toga je specijalni gost III godišnje konferencije bio nekadašnji premijer Gruzije Nika Gilauri, koji je podelio reformska iskustva zahvaljujući kojima je njegova zemlja od 2004. do 2014. stigla sa 112. na 8. poziciju na Doing business listi. Gruzija je najuspešnija država u rangiranju Svetske banke sa 47 sprovedenih reformi, a posebno efikasna bila je u reformi katastra (prvi u svetu), izdavanju građevinskih dozvola, zaštiti manjinskih akcionara i pokretanju biznisa (drugi).
Samo se primena računa |
Zahvaljujući kontinuiranim reformama među kojima se posebno ističu reforma sudstva, poreska reforma, suzbijanje korupcije i pojednostavljenje administrativnih procedura kroz uvođenje one-stop shop postupaka, Gruzija je postavila novi rekord jer je na novoj listi za 2019. stigla do šeste pozicije i zajedno s Makedonijom jedina je istočnoevropska zemlja u Top 10.
Ova stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.
NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE