Revitalizacija odnosa i brže evrointegracije zemalja u regionu biće ključne za razvoj Zapadnog Balkana u narednom periodu. Region se može približiti Evropskoj uniji tako što će raditi na unapređenju vladavine prava i makroekonomske stabilnosti, a jačanje poverenja u institucije i očuvanje životne sredine, doprinelo bi boljem životnom standardu. Ova unapređenja omogućila bi mladima da ostanu i žive u svojim zemljama, zaključak je druge regionalne CORE Days konferencije, koja je posle Dubrovnika, ove godine održana u Kotoru.
Na konferenciji koju je organizovao NALED, u saradnji sa drugim članovima Core Partnerstva, a uz podršku Švedske Vlade (Sida) i Nemačke razvojne saradnje (GIZ), predstavljen je prvi Regionalni indeks koji ocenjuje uslove za održivi razvoj i poredi ekonomije u regionu, kako bi im pomogao da poprave svoje poslovno okruženje.
- Hrvatska zauzima prvo mesto sa 57.7 poena, sledi Srbija (51.5) koju u stopu prate Albanija i Crna Gora na trećem i četvrtom mestu (50.7), a slede Severna Makedonija (48.1), Kosovo* (46.9) i Bosna i Hercegovina (43.9). Umesto da gledamo samo ukupan rang, vrednost ovog Indeksa je da prepoznamo da nijedna privreda ne vodi u svim oblastima. Indeks pomaže liderima da se fokusiraju na oblasti u kojima leži prilika za najveća unapređenja. Odgovorom na izazove u pogledu konkurentnosti, upravljanja, održivosti i trgovinske integracije, region bi mogao da otključa svoj stvarni potencijal i pomeri se bliže životnom standardu EU građana – rekao je direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević, prilikom predstavljanja izveštaja.
Koliko i kakvu podršku zemlje članice mogu dobiti od Evropske unije govori podatak da je Hrvatska, tokom pandemije dobila 700 miliona evra pomoći, a Srbija gotovo devet puta manje (78,5). Ali nije suština samo u novcu, već u vrednostima, standardima i kvalitetu života koji EU obezbeđuje svojim građanima, a koje ni sama ne promoviše dovoljno, zbog čega argumenti poput ovog, često ostanu nevidljivi za javnost.
- Tačno je da je pitanje proširenja postalo bitno od rata u Ukrajini, javila se potreba za jačom i ujedinjenom Evropom. Makron je saopštio da, pre proširenja, EU mora prvo samu sebe da reformiše. Imajući u vidu tromost briselske birokratije, taj proces će potrajati, a tek će onda doći na red razgovor o priključivanju novih članica. Taj period biće propuštena šansa ukoliko naše zemlje to vreme ne iskoriste da urade sve pripremne radnje, kako bi bile spremne kada trenutak proširenja dođe – istakao je politički analitičar Boško Jakšić, tokom panel diskusije „Zapadni Balkan između rata u Ukrajini, Evropske unije i izbora u Americi 2024“, koji je organizovan uz podršku Fondacije Konrad-Adenauer-Stiftung.
Jedan od ciljeva Partnerstva za konkurentni region, koje trenutno broji više od 20 organizacija iz sedam ekonomija, je razmena iskustava i sprovođenje regionalnih inicijativa i reformi. To je u prošlosti dovelo do uvođenja elektronskih građevinskih dozvola, onlajn registracije sezonskih radnika, unapređenja inspekcijskog nadzora i dr.
Ovog puta učesnici su imali priliku da kroz niz panela razgovaraju o neophodnim narednim koracima za uređenje poslovnog okruženja, kao što su rešavanje imovinsko-pravnih pitanja i ozakonjenja nelegalnih objekata, osnaživanje vidljivosti naučnih institucija i razvoj inovacija na lokalu, uređenje sistema javnih nabavki kroz uvođenje socijalnih i zelenih kriterijuma i uvođenje održivih načina poslovanja kroz ESG standard koji propisuje EU.
30.09.2022
Za deset godina koliko se međunarodni Program certifikacije opština...Pročitaj vest17.10.2022
Novi Sad, Čačak, Leskovac, Ruma, Bor, Stara Pazova i Pećinci uspešno...Pročitaj vest28.10.2022
„Svet nije bio za to da se raspadne Jugoslavija. Bio je sentimentalan...Pročitaj vestOva stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.
NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE