Polovina nabavki samo sa jednim ponuđačem, petina bez ponuda
Od 1. jula prošle godine, kada je stupio na snagu novi zakon, na Portalu javnih nabavki oglašeno je 9.655 javnih poziva i pokrenuto gotovo 11.000 postupaka elektronskih nabavki. Zaključeno je 11.400 ugovora, ali je i 3.420 postupaka obustavljeno. Za 70% obustava navodi se da nije stigla nijedna ponuda, što govori o nedovoljnom interesovanju privrede, u velikoj meri zbog niskog stepena poverenja ponuđača u sistem, ali i nedostatka znanja.
Razvijene evropske zemlje imaju visok udeo nabavki u BDP – Švajcarska 25%, Holandija 20%, Švedska 16,5% - dok je u Srbiji taj procenat tek nešto iznad 8% što govori o ograničenim mogućnostima da se kroz javne nabavke ostvaruju razvojni ciljevi i osnažuje privreda. Zato je jedan od ključnih ciljeva projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“ jačanje konkurentnosti, pre svega malih i srednjih preduzeća, kroz razvoj i sprovođenje fer, efikasnih i transparentnih nabavki.
Vrednost nabavki u Srbiji svake godine raste i u 2019. premašila je 440 milijardi dinara, ali izazov predstavlja činjenica da je prosečan broj ponuđača za poslednjih 15 godina pao sa 8,5 na samo 2,5 dok je, prema analizi Udruženja „Ponuđači Srbije“, u čak 55% slučajeva stigla samo jedna ponuda.
- Uz to, 90% nabavki se sprovodi po kriterijumu najniže ponuđene cene, odnosno kupuju se najjeftiniji proizvodi i usluge, a samo 10% primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude. Po Indeksu percepcije korupcije Srbija je u 2020. godini rangirana kao 94. od 180 zemalja sa 38 od 100 poena što ukazuje da bi naša zemlja morala da se pozabavi izazovom korupcije i nepravilnosti u nabavkama, kako bi vratila poverenje privrede. Cilj nam je da kroz projekat koji sprovodimo uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) popravimo ove pokazatelje, pre svega kroz unapređenje efikasnosti nabavki i veće korišćenje odnosa cene i kvaliteta pri oceni ponuda, smanjenje prostora za korupciju i da doprinesemo oporavku od posledica pandemije efikasnijom javnom potrošnjom – kaže direktorka za dobru upravu u NALED-u Ana Ilić.
Prema njenim rečima, učešće većeg broja ponuđača utiče na formiranje povoljnijih cena za odgovarajući kvalitet, što državi pruža mogućnost da bolje raspolaže novcem poreskih obveznika i to je posebno važno u saniranju posledica izazvanih kovidom-19. Takođe, nisu zanemarljivi pozitivni efekti koji se mogu ostvariti na zaštitu životne sredine i socijalnu inkluziju kroz pažljivo definisanje kriterijuma za ocenu ponuda. „Naš cilj je da do 2023. kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude bude zastupljen bar u 30% postupaka, a da prosečan broj ponuđača podignemo na 3,5“, dodaje Ilić.
Fokus projekta biće na jačanju kapaciteta ponuđača i naručilaca u postupcima nabavki, za primenu propisa i sprovođenje postupaka. Akcenat će biti stavljen i na povećanje učešća tzv. zelenih nabavki u cilju bolje zaštite životne sredine, kao i socijalno-inkluzivnih nabavki koje uključuju ranjive i marginalizovane kategorije stanovništva.
Iako su transparentnost i postupci znatno unapređeni uvođenjem novog Portala za javne nabavke, projekat predviđa podršku njegovom daljem razvoju, kao i pojednostavljenju Registra ponuđača. Takođe, predviđeno je i jačanje kapaciteta institucija koje vrše kontrolu i rešavaju o zaštiti prava u postupcima nabavki, ali i civilnog sektora.
