Grad Beograd priključio se projektu „Upravljanje staklenom ambalažom“
Nakon postavljanja prvih 600 kontejnera u Somboru, Nišu, Kragujevcu i Varvarinu, i građani Beograda dobiće priliku da na još 150 lokacija odlažu svoju staklenu ambalažu i zajedno sa građanima Skoplja i Sarajeva, ali i ostalih gradova i opština širom regiona, pokažu visoku svest o značaju reciklaže, rečeno je na potpisivanju Memoranduma o međusobnom razumevanju između Grada Beograda, Nemačke razvojne saradnje (GIZ), NALED-a i Sekopaka na projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu”.
Projekat je regionalnog karaktera i sprovodi se u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Pokrenula ga je Nemačka razvojna saradnja GIZ sa ambalažnim operaterima iz tri države - Sekopak, Pakomak i Ekopak, dok su za sprovođenje projekta zaduženi NALED u Srbiji, REDAH u Bosni i ZELS u Severnoj Makedoniji. Projektom je predviđeno uspostavljanje ekonomski efikasnog lanca sakupljanja i reciklaže stakla, tako što se u gradovima i opštinama uključenim u projekat postavljaju kontejneri za odlaganje staklenog ambalažnog otpada.
Nakon Niša, Sombora, Kragujevca i Varvarina, danas se ostvarivanju zajedničkog cilja zvanično pridružio i grad Beograd, a gradonačelnik Radojičić je istakao da se potpisivanjem ovog dokumenta šalje jasna poruka da je zdrava životna sredina naš zajednički cilj.
– Dnevna količina proizvedenog otpada u Beogradu iznosi oko 1500 tona, a značajan deo tog otpada je staklo. Staklo je materijal koji se može beskonačno reciklirati i ne gubi na kvalitetu prilikom svake reciklaže. Sa druge strane, staklu je na deponijama potrebno i do 5.000 godina da se razgradi. Zato, ovim važnim poslom kao što je reciklaža stakla, štedimo značajne količine, kako sirovina tako i energije. Moja lična vizija je usmerena na unapređenje životne sredine i kvaliteta života u Beogradu. Ekološki projekti su izuzetno važni za sve nas i najbolje je kada ih radimo timski, sa predstavnicima međunarodne zajednice, privatnog sektora i ljudima iz lokalne samoupravama – rekao je Radojičić.
Direktorka GIZ Srbija Danijela Funke je izjavila da je ovaj Projekat odličan primer efikasne multi-sektorske ali i regionalne saradnje i da adresira najurgentnije izazove u upravljanju ambalažnim otpadom kao jednim od najbrže rastućih tokova otpada u svetu.
– Nemačka razvojna saradnja podržava partnere u uspostavljanju ekonomski efikasnog lanca vrednosti reciklaže stakla, kao i povećanju količina sakupljene staklene ambalaže na lokalnom nivou. Veoma smo srećni da imamo i Grad Beograd kao partnera u ovom zajedničkom poduhvatu i veoma se radujemo rezultatima ove saradnje – rekla je Funke.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović naglasila je da prema NALED-ovoj analizi postojećeg sistema upravljanja otpadom, nakon papira, kartona i plastike, staklo četvrti najčešći materijal na srpskom tržištu i čini petinu ukupne ambalaže.
Na tržištu Srbije se godišnje plasira 87.000 tona stakla, od čega na reciklaži završi nepunih 50 odsto. U ovom trenutku prioritet su i ulaganja u razvoj infrastrukture za sakupljanje, jer povećane količine čine osnov za isplativiji tretman. Rešenje takođe vidimo u razvijanju poslovnih potencijala i kapaciteta Srpske fabrika stakla u Paraćinu, da sav taj otpad prihvati i adekvatno reši – rekla je Jovanović.
Direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir istakla je da je procenat sakupljene staklene ambalaže porastao je u proseku za 85 odsto za prvih šest meseci projekta, u zavisnosti od lokalne samouprave.
– Rezultati su više nego dobri i drago nam je što se ciljevi ovog projekta već ostvaruju. Preuzimamo velike korake za unapređenje sistema upravljanja otpadom od stakla i važno nam je što će se i grad Beograd uključiti u projekat. Verujemo da ćemo na osnovu dosadašnjeg iskustva postići još bolje rezultate i uticati na Beograđane da recikliraju staklenu ambalažu – rekla je direktorka Sekopaka.
