Nakon postavljanja prvih 600 kontejnera u Somboru, Nišu, Kragujevcu i Varvarinu, i građani Beograda dobiće priliku da na još 150 lokacija odlažu svoju staklenu ambalažu i zajedno sa građanima Skoplja i Sarajeva, ali i ostalih gradova i opština širom regiona, pokažu visoku svest o značaju reciklaže, rečeno je na potpisivanju Memoranduma o međusobnom razumevanju između Grada Beograda, Nemačke razvojne saradnje (GIZ), NALED-a i Sekopaka na projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu”.
Projekat je regionalnog karaktera i sprovodi se u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Pokrenula ga je Nemačka razvojna saradnja GIZ sa ambalažnim operaterima iz tri države - Sekopak, Pakomak i Ekopak, dok su za sprovođenje projekta zaduženi NALED u Srbiji, REDAH u Bosni i ZELS u Severnoj Makedoniji. Projektom je predviđeno uspostavljanje ekonomski efikasnog lanca sakupljanja i reciklaže stakla, tako što se u gradovima i opštinama uključenim u projekat postavljaju kontejneri za odlaganje staklenog ambalažnog otpada.
Nakon Niša, Sombora, Kragujevca i Varvarina, danas se ostvarivanju zajedničkog cilja zvanično pridružio i grad Beograd, a gradonačelnik Radojičić je istakao da se potpisivanjem ovog dokumenta šalje jasna poruka da je zdrava životna sredina naš zajednički cilj.
– Dnevna količina proizvedenog otpada u Beogradu iznosi oko 1500 tona, a značajan deo tog otpada je staklo. Staklo je materijal koji se može beskonačno reciklirati i ne gubi na kvalitetu prilikom svake reciklaže. Sa druge strane, staklu je na deponijama potrebno i do 5.000 godina da se razgradi. Zato, ovim važnim poslom kao što je reciklaža stakla, štedimo značajne količine, kako sirovina tako i energije. Moja lična vizija je usmerena na unapređenje životne sredine i kvaliteta života u Beogradu. Ekološki projekti su izuzetno važni za sve nas i najbolje je kada ih radimo timski, sa predstavnicima međunarodne zajednice, privatnog sektora i ljudima iz lokalne samoupravama – rekao je Radojičić.
Direktorka GIZ Srbija Danijela Funke je izjavila da je ovaj Projekat odličan primer efikasne multi-sektorske ali i regionalne saradnje i da adresira najurgentnije izazove u upravljanju ambalažnim otpadom kao jednim od najbrže rastućih tokova otpada u svetu.
– Nemačka razvojna saradnja podržava partnere u uspostavljanju ekonomski efikasnog lanca vrednosti reciklaže stakla, kao i povećanju količina sakupljene staklene ambalaže na lokalnom nivou. Veoma smo srećni da imamo i Grad Beograd kao partnera u ovom zajedničkom poduhvatu i veoma se radujemo rezultatima ove saradnje – rekla je Funke.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović naglasila je da prema NALED-ovoj analizi postojećeg sistema upravljanja otpadom, nakon papira, kartona i plastike, staklo četvrti najčešći materijal na srpskom tržištu i čini petinu ukupne ambalaže.
Na tržištu Srbije se godišnje plasira 87.000 tona stakla, od čega na reciklaži završi nepunih 50 odsto. U ovom trenutku prioritet su i ulaganja u razvoj infrastrukture za sakupljanje, jer povećane količine čine osnov za isplativiji tretman. Rešenje takođe vidimo u razvijanju poslovnih potencijala i kapaciteta Srpske fabrika stakla u Paraćinu, da sav taj otpad prihvati i adekvatno reši – rekla je Jovanović.
Direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir istakla je da je procenat sakupljene staklene ambalaže porastao je u proseku za 85 odsto za prvih šest meseci projekta, u zavisnosti od lokalne samouprave.
– Rezultati su više nego dobri i drago nam je što se ciljevi ovog projekta već ostvaruju. Preuzimamo velike korake za unapređenje sistema upravljanja otpadom od stakla i važno nam je što će se i grad Beograd uključiti u projekat. Verujemo da ćemo na osnovu dosadašnjeg iskustva postići još bolje rezultate i uticati na Beograđane da recikliraju staklenu ambalažu – rekla je direktorka Sekopaka.
22.04.2021
Dan planete Zemlje u Kragujevcu obeležen je najavom da će u ovom...Pročitaj vest05.02.2021
Tri stotine kontejnera za reciklažu staklene ambalaže stiže u Niš,...Pročitaj vest14.04.2021
Stanovnici Sombora i okolnih mesta mogu da počnu sa reciklažom stakla jer je...Pročitaj vestOva stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.
NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE