[Srda.rs] Partnerstvom do sistemskih rešenja upravljanja otpadom

Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) su zajedno sa partnerskim organizacijama prethodnih godina pokrenule projekte u vezi sa upravljanjem otpadom pokušajući da pronađu sistemska rešenja i da pruže adekvatnu infrastrukturu za građane. Reč je o biootpadu, ambalažnom staklu, baterijama i sijalicama.

O rezultatima realizovanih projekata, problemima, dobrim primerima, kao i daljim planovima razgovarali smo sa Sanelom Mandić Veljkovski, menadžerkom projekata u GIZ-u, i sa Sanjom Knežević Mitrović menadžerkom za regulatornu reformu u NALED-u.

Sanelu Mandić Veljkovski smo na početku pitali na šta su u GIZ-u najponosniji kada je reč o uspesima ovih projekata?

– Kroz mehanizam podrške saradnji javnog i privatnog sektora (develoPPP), koji podržava Vlada Nemačke, smo uspeli da, zajedno sa privatnim kompanijama, razvijemo i sprovedemo brojne „zelene“ projekte poslednjih nekoliko godina. Svaki projekat koji smo pokrenuli i implementirali je relavantan budući da adresira pitanja i probleme koja vec duže vreme zahtevaju rešenja. Naš pristup svim projektima je u pronalaženju sistemskih rešenja i to ne samo kroz podršku javnom sektoru, već kroz aktivno uključivanje privatnog i civilnog sektora, gde svaki pojedinačni akter ima svoju ulogu i svoje odgovornosti. Upravo iz tog razloga uspesi koje smo postigli su samim tim značajniji i održiviji. To je ono na šta smo zaista ponosni – rekla je sagovornica portala Srda i dodala:

– Ono što je zajedničko svim projektima je problematika sa kojom smo se susreli tokom sprovođenja, a to je pre svega potreba za unapređenjem zakonske regulative, kao i nedostatak infrastrukture za odvojeno sakupljanje otpada, koju treba da prati aktivna komunikacija sa građanima.

Sanja Knežević Mitrović je rekla da su iskustva NALED-a kao implementacionog partnera veoma pozitivna, jer su radili u sinergiji sa privatnim i javnim sektorom.

– Sva tri projekta – upravljanje otpadom od hrane, baterijama i sijalicama i staklenom ambalažom su završena krajem 2022, a rezultati su premašili sva očekivanja. Svakako, nailazili smo i na velike izazove, zbog čega je svaki projekat iza sebe ostavio vodiče, preporuke i nacrte podzakonskih akata koje je neophodno pratiti i primeniti kako bi se dodatno poboljšala situacija u ovim oblastima. To naravno nije kraj i sa zadovoljstvom nastavljamo sa našim partnerima i kroz Savez za zaštitu životne sredine u NALED-u koji čine naši članovi da zagovaramo predloge koje su naši projekti iznedrili, kako bi opasan otpad, hrana i različite vrste ambalaža nestale sa naših deponija – navela je Knežević Mitrović.

Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ je završen krajem prošle godine i u okviru njega je postavljeno 1.400 reciklažnih zvona u 14 pilot gradova i opština u Srbiji, BiH i Severnoj Makedoniji, koje su učestvovale u tom projektu. Partner u Srbiji za realizaciju projekta je bio operater ambalažnog otpada „Sekopak“.

Prema rečima menadžerke projekta iz GIZ-a, već na samom početku se moglo videti da će projekat biti izazovan jer je bila potrebna koordinacija velikog broja partnera iz privatnog, javnog i civilnog sektora iz tri zemlje Zapadnog Balkana.

Međutim, regionalni karakter projekta se vremenom pokazao kao prednost, posebno u razmeni iskustava između partnera, imajuću u vidu da se situacija sa primarnom separacijom na lokalnom nivou u tri zemlje ne razlikuje previše, što je otvaralo prostor za međusobno dopunjavanje i učenje. Svakako smo vremenom sve više očekivali dobre rezultate, posebno zbog visoke angažovanosti partnera i partnerskih gradova i opština, a i pošto je otpadno staklo specifičan materijal i u prošlosti nije bilo projekata koji su sveobuhvatno targetirali sakupljanje i reciklažu stakla. Za godinu dana praćenja sakupljanja otpadne staklene ambalaže iz partnerskih opština, više od 1.000 tona je preusmereno na reciklažu – napomenula je Mandić Veljkovski.

Zvona za staklo su postavljena u Somboru, Nišu, Kragujevcu, Varvarinu, Novom Sadu i u decembru u Beogradu. Koji grad je rekorder u sakupljanju staklene ambalaže?

Ostatak teksta pročitajte na linku


Povezani Sadržaji

Vesti

Srbija prerađuje tek 16% otpadnih voda

20.06.2019

Izraelske kompanije vojvođanskim opštinama predstavile najnovije tehnologije na stručnom forumu: Tretman otpadnih voda i vode za...Pročitaj vest
Vesti

Inovativna rešenja za upravljanje biorazgradivim otpadom

24.02.2020

UNDP je u saradnji sa NALED-om održao radionice u Nišu, Novom Sadu,...Pročitaj vest
Vesti

NALED, GIZ i Esotron prikupili 1.300 tona otpada od hrane

14.04.2022

Odziv velikih ugostitelja Izazovu prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane...Pročitaj vest

Ova stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.

NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE