[Blic.rs] Trećina domaćinstava u dvorištu ima ,,tempiranu bombu"

U pojedinim delovima Srbije, verovali ili ne, ljudi još nisu videli kanalizaciju. I ako se misli da je to pitanje prošlosti, za neke je uvođenje kanalizacije i dalje ,,nemoguća misija”, a dok se to pitanje ne reši grade se septički sistemi, odnosno septičke jame kao jedina zamena za kanalizacioni sistem i odlaganje ove vrste otpada.

Septičke jame se tako postavljaju na imanjima gde ne postoji komunalna usluga otpremanja otpadnih voda. To je uglavnom slučaj u ruralnim oblastima ili imanjima nedaleko od velikih regionalnih centara gde još uvek nije proširena kanalizaciona infrastruktura.

Većina imanja zahteva septičku jamu od tri tone. Zapreminu septičke jame uglavnom određuju količina otpadnih voda i broj vaših ukućana, najčešća veličina septičke jame je upravo tri tone. Tako je septička jama od 3.000 litara pogodna za dom od jedne do pet osoba, a njihova zapremina može doseći do 25.000 litara.

Septička jama je vodonepropusni plastični rezervoar, zakopan u zemlju u blizini kuće, koji prima svu otpadnu vodu iz toaleta i drugih izvora unutar septičkog sistema. Ima dve glavne uloge: da skladišti kanalizaciju tako da se ne može ispumpati iz septičkog sistema i da izoluje čvrsti otpad od tečne kanalizacije tako da ne začepljuje cevi i ne prodire u podzemne vode.

Svaka septička jama mora da se prazni, a period pražnjenja zavisi od više faktora: broja ljudi u domaćinstvu, kapaciteta septičke jame i tipa instaliranog septičkog sistema. S obzirom da nije u nadležnosti lokalne samouprave, za bezbedno pražnjenje septičke jame zadužen je vlasnik domaćinstva, to se u proseku radi svakih tri do pet godina. U slučaju da se septička jama ne prazni na vreme ili bezbedno ona može postati ,,ekološka bomba” i trajno ugroziti životnu sredinu.

Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kaže da je 65 odsto stanovništva u Srbiji, odnosno oko milion i po domaćinstava, priključeno na kanalizacioni sistem, dok ostatak koristi septičke jame.

- Prema procenama, mi imamo oko tri miliona septičkih jama - navodi on, upozoravajući da neadekvatno čišćenje i zanemarivanje ovih jama može da ostavi opasne i trajne posledice po životnu sredinu - objašnjava Krstović. 

Uprkos tome što postoji stalan rast pokrivenosti kanalizacionog sistema, broj septičkih jama predstavlja opasnost po životnu sredinu. Tu se posebno osvrnuo na Vojvodinu, za koju kaže da je u većem problemu u odnosu na ostatak Srbije.

- To je ravnica, i zbog nedostatka prirodnog pada ljudi grade septičke jame gotovo svuda što se negativno odražava na zagađenje podzemnih voda. Upravo zbog toga u Vojvodini su granične vrednosti zagađenja podzemnih voda uglavnom iznad granica, a pošto je u pitanju žitnica Srbije to je veliki problem jer negativno utiče na kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Zrenjanin se tu ističe kao grad u kome je ovaj problem zagađene vode najkritičniji, ali sličan problem imaju i ostala mesta u Vojvodini - dodaje Krstović.

Ostatak teksta pročitajte na linku.