Zašto zakon o stečaju godinu dana čeka na usvajanje?
Iako je još u oktobru prošle godine radna grupa za izradu izmena Zakona o stečaju završila posao i napravila propis koji bi trebalo da unapredi jednu od najkomplikovanijih i najskupljih pravnih procedura u Srbiji, ni posle godinu dana ovaj akt nije usvojen u parlamentu. Razlog nije poznat ni pojedinim članovima radne grupe iako su se svi autori složili oko teksta.
Prema informacijama NALED-a, tek krajem jula nacrt je poslat ministarstvima na mišljenje, da bi sredinom avgusta ušao u skupštinsku proceduru gde se i sada nalazi i posle dva meseca još se nije našao na dnevnom redu. Tako se dalje odlaže rešavanje sudbine 2.079 firmi kod kojih je aktivan stečajni postupak i čije je prosečno trajanje dostiglo neverovatnih četiri godine i pet meseci (čak trećina traje između pet i osam godina). Pronalaženje rešenja neophodno je i zbog 50.000 zaposlenih u preduzećima u stečaju i privatizaciji koji ne primaju zarade.
"Zajednička grupa za unapređenje pozicije Srbije na Doing business listi, koju su formirali Vlada Srbije i NALED, dobijala je uveravanja da će Nacrt biti usvojen pre maja kada Svetska banka pravi presek sprovedenih reformi, ali se to nije dogodilo. Za sada ostaje neizvesno kada će se ova procedura unaprediti, a sigurno je da to neće pomoći da Srbija napreduje na sledećoj Doing business listi koja izlazi u oktobru" – kaže Dubravka Kosić, direktorka Advokatske kancelarije Kosić, članica NALED-a.
Prema oceni Svetske banke, Srbija je u ovoj kategoriji na visokom 47. mestu među 189 zemalja. Međutim, veliki problem predstavljaju visoki troškovi prolaska kroz proceduru i značajno umanjenje količine novca koji poverioci uspeju da naplate na ime potraživanja koje su imali prema firmi u stečaju.
Svetska banka procenila je da poverioci na sudske takse i druge namete u postupku potroše čak 20% sredstava koje im firma u stečaju duguje. Taj trošak u razvijenim zemljama je tek na 9,1% odnosno dvostruko manji. Takođe, poverioci u Srbiji na kraju postupka uspeju da naplate 32,5% potraživanja dok je u razvijenim zemljama taj procenat oko 73%.
Ključne novine u Nacrtu izmena Zakona o stečaju idu u pravcu unapređenja efikasnosti i transparentnosti postupka, a veliki pomak očekuje se od uvođenja mogućnosti davanja u zakup stečajnog dužnika kao pravnog lica čime se pruža prilika da nastavi da posluje u okviru svoje delatnosti i da očuva imovinu.
Cilj zakonodavca jeste i veće uključivanje poverilaca koji imaju obezbeđeno potraživanje. Oni će dobiti priliku da se uključe u rad odbora poverilaca što dosad nije bilo moguće, a u tačno određenim situacijama i priliku i rok da unovče svoje potraživanje. Takođe, kada je reč o procesu unovčenja imovine, uvodi se obaveza pribavljanja procene celishodnosti određenog načina unovčenja i stečajni upravnici imali bi rok da ponude na prodaju svaki od delova imovine.