Lokalne samouprave u Srbiji donele su u proseku 7.640 rešenja o rušenju nelegalno izgrađenih kuća, garaža i drugih objekata, ali tek svaka peta sprovede i konkretan korak - da ih ukloni. Gradovi i opštine koji pristupe tom neprijatnom poslu, u proseku godišnje sruše samo tri objekata, pokazalo je istraživanje NALED-a o postupcima ozakonjenja u Srbiji.
Više od 40% gradova i opština ima plan za uklanjanje objekata i sredstva za tu namenu, ali većina ne ide dalje od toga. Razmatranju rušenja objekta se pristupa tek po formalnom okončanju postupaka ozakonjenja, a prepreka koja se češće javlja da bi mašine izašle na teren jeste činjenica da nijedna firma nije zainteresovana da sprovede u delo ovu nepopularnu meru. Problem produbljuje i nova divlja gradnja, koju lokalne samouprave pokušavaju da zaustave.
Iako je do elektronske građevinske dozvole moguće doći i za nekoliko meseci, nelegalna gradnja u Srbiji i dalje cveta. Trećina ispitanih gradova i opština procenjuje da svaki peti novoizgrađeni objekat na njihovoj teritoriji nema odgovarajuću dozvolu.
- Prema našoj analizi, 88% lokalnih samouprava kaže da ima problem s „divljom“ gradnjom od ranije, a polovina ispitanih zna i za nove slučajeve. Kao glavne razloge za nicanje novih objekata navode visoke troškove pribavljanja dozvola, nerešena imovinsko-pravna pitanja i loše poznavanje propisa. Paradoks je što, kao rešenja za zaustavljanje divlje gradnje vide povećanje broja građevinskih inspektora i aktivno rušenje, a u poslednjih pet godina srušili su svega između jednog i 45 objekata. Ubrzavanje postupaka legalizacije koje NALED zagovara kroz digitalizaciju, pojednostavljivanje procedura, smanjenje rokova za postupanje službi, primenu načela ćutanja uprave kao znak saglasnosti, čak i centralizacija postupka, kako bi se lokalne samuprave rasteretile, ubrzalo bi i postupke ozakonjenja, a rušenje bi se sprovodilo tamo gde je to neophodno – kaže Dejan Vuković, potpredsednik Saveza za imovinu i investicije NALED-a i osnivač i vodeći partner advokatske kancelarije Vuković i partneri.
Zvanični podaci govore da u Srbiji ima više od dva miliona nelegalnih objekata. Za veći deo njih, rešenje je legalizacija, ali za objekte koji su bespravno nikli u parku, zaštićenoj zoni, na klizištu ili drugoj lokaciji gde nije dozvoljena gradnja, rušenje je jedina opcija. Ipak, u svakoj trećoj opštini, na tender za izbor izvođača koji bi sproveo rušenje, ne javi se nijedan ponuđač, dok 13% opština ističe da nema opredeljenog novca u budžetu za rušenje objekata, a 11% da im rušenje nije u nadležnosti.
Za smanjenje nelegalne gradnje lokalne samouprave ističu i važnost novih satelitskih snimaka Republičkog geodetskog zavoda, jer snimci koji se koriste u postupcima ozakonjenja oslikavaju stanje na terenu od pre nekoliko godina, ulogu medija vide kao ključnu u stimulaciji građana da legalizuju objekte, smanjenje taksa ili njihovo ukidanje u promotivnom periodu, kao i bolju saradnju institucija koje se bave legalizacijom i edukaciju.
28.01.2021
Izrada prostornih i urbanističkih planova koji određuju namene i propisuju...Pročitaj vest29.12.2020
Ako bi se napravio “profil” prosečne lokalne samouprave iz ugla...Pročitaj vest14.02.2021
Premda je kriza izazvana pandemijom finansijski ozbiljno ugrozila brojne...Pročitaj vestOva stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.
NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE