Rešavanje prioritetnih imovinsko-pravnih pitanja u fokusu NALED-a u 2024.

Prema raspoloživim podacima, u Srbiji postoji više od dva miliona nelegalnih objekata, dok se još 2,7 miliona objekata nalazi van evidencija katastra, što je ozbiljan izazov u domenu urbanističkog planiranja i budućih investicija u nekretnine. Izveštaji pokazuju da bi sprovođenje legalizacije sadašnjim tempom trajalo još nekoliko decenija , dok su gubici koje trpi država, građani i privreda izuzetno veliki. Efikasan način rešavanja ovog pitanja leži u postupku masovnog ozakonjenja koje bi se sprovodilo po pojednostavljenoj, automatizovanoj proceduri.

To je jedan od ključnih predloga NALED-ove analize pod nazivom „Okvirni predlog  sveobuhvatne reforme  upravljanja i raspolaganja nepokretnostima u Srbiji“ koja je predstavljena članovima Saveza za imovinu i investicije. Reč je o novoj studiji, uređenoj uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida), putem projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“.

Studija mapira goruće probleme u oblasti imovinsko-pravnih odnosa, predlažući rešenja za pitanja unapređenja postupka upisa u katastar, komasacije, restitucije, eksproprijacije, oporezivanja nekretnina, upravljanja javnom svojinom i drugih postupaka.

Aleksandra Damnjanović, državna sekretarka u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture govorila je o najnovijim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, osvrnuvši se na nedavno započetu primenu konverzije bez naknade  koja je bila jedna od ključnih inicijativa Saveza u prethodne tri godine.

- Do današnjeg dana podneto je oko 880 zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, 49 rešenja je već doneto. Trenutno na ovim poslovima radi Ministarstvo, dok se paralelno formira Agencija za prostorno planiranje koja će od 1. januara u punom obimu preuzeti ove poslove – izjavila je Damnjanović.

Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u pozdravio je napore resornog ministarstva na rešavanju pitanja konverzije i ukidanju naknade, čime se postiže otključavanje dodatnih investicija i stvaranje uslova za nova radna mesta na više od 5.000 hektara neiskorišćenog atraktivnog građevinskog zemljišta širom zemlje.

Prema njegovim rečima, pravni okvir za upravljanje nepokretnostima u Srbiji  je nedovoljno osavremenjen, te ga je potrebno uskladiti sa kapacitetima naše uprave i pravosudnog sistema. Kako je istakao, reforma imovinsko-pravnih odnosa na nepokretnostima će biti jedan od fokusa NALED-a u narednoj godini zajedno sa inicijativom za fiskalno rasterećenje rada.

- Reč je o dve velike reforme kojima ćemo se baviti i koje ne zaslužuju samo pažnju države, već je potrebno da svi mi u civilnom sektoru,  biznis sektoru, mobilišemo resurse koji za ovako nešto nikada nisu bili opredeljeni. Smatramo da je to projekat od nacionalnog značaja i da može da oslobodi nepokretnosti vredne milijarde za investicije i za naš ekonomski razvoj – naglasio je Vasiljević.

Kada je reč o ozakonjenju, Damnjanović je dodala da država razmišlja o novom zakonu koji bi rešio problem nelegalnih objekata, da postoji interes svih članova Vlade da se uključe u rešavanje ovog složenog pitanja, te da proces ozakonjenja mora biti masovan.

Jedan od ciljeva na kome treba raditi, prema rečima Dušana Vasiljevića, jeste i da sistem prostornog, odnosno urbanističkog  planiranja bude preuređen tako da imamo adekvatnu pokrivenost teritorije Srbije najvažnijim potrebnim planovima, naročito onih područja koja su atraktivna za investicije, kao i mogućnost aktivnog učešća građana u procesu urbanističkog planiranja. Kao pozitivan primer, istakao je grad Kragujevac u kome se trenutno sprovodi pilot projekat formiranja platforme putem koje će građani i privreda moći u realnom vremenu da dobijaju obaveštenja kada se pokrene inicijativa za izmenu bilo kog planskog dokumenta na području za koje su zainteresovani.

Na sednici je predstavljeno i najnovije izdanje Regulatornog indeksa Srbije za 2022. godinu koji ocenjuje kvalitet donošenja i sprovođenja propisa. Kako je rečeno, u prethodnoj godini doneto je ukupno 60 zakona, od kojih je 18 imalo direktan ili indirektan uticaj na privredu. Javna rasprava organizovana je za svega 5 od 18 zakona, te je istaknuto da naš pravni okvir precizno ne definiše kada je ona neophodna.

Poslednja u nizu sednica NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije u ovoj godini bila je prilika da se pozovu članovi da aktivno učestvuju i nominuju preporuke za Sivu knjigu 16, čije se predstavljanje očekuje tokom februara naredne godine.