Pomoć privredi u Srbiji najveća u regionu i deseta u Evropi
Srbija je za podršku privredi zbog korona virusa opredelila mere “teške” više od pet milijardi evra, što je sa udelom u BDP-u od 11%, najveći paket u jugoistočnoj Evropi i deseti po izdašnosti na listi evropskih zemalja, pokazalo je istraživanje uporednih mera, koje je sproveo NALED analizirajući praksu u 36 evropskih zemalja i zemljama Zapadnog Balkana.
Posmatrane države će u proseku izdvojiti oko 8% BDP-a za podršku privredi. Lideri na listi su Finska i Nemačka, koje će za mere odvojiti čak petinu BDP-a, dok su najskromnija davanja predvidele Severna Makedonija (0,2%) i Albanija (1,3%).
- Naš paket mera je neočekivano izdašan i gotovo je četvorostruko veći u odnosu na Hrvatsku i BiH, čije mere čine 3% njihovog BDP-a. Privreda u Srbiji je zadovoljna i donošenjem mera u relativno kratkom roku. S druge strane, izostala je targetirana podrška sektorima koji su najviše pogođeni krizom, kao što su turizam, prevoz putnika, zanatske usluge, rekreacija i drugi koji su bili prinuđeni da potpuno obustave poslovanje. U većini analiziranih država preduzeća mogu da koriste mere ako dokažu da im je od početka krize prihod opao najmanje 20% u odnosu na prethodni mesec ili isti mesec prethodne godine. A u Srbiji se, recimo, većina mera primenjuje linearno na sve firme, bez obzira što su možda beležile i rast prihoda, uz izuzetak finansijskog sektora, sektora osiguranja i onih kojima je podrška uskraćena, jer su otpuštale radnike – ističe Igor Lončarević, potpredsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i partner u KPMG.
Preporuka je da resorna ministarstva izvrše dodatne sektorske analize uz konsultacije sa privredom i poslovnim asocijacijama kako bi se bolje identifikovale potrebe najviše pogođenih grana privrede i doneo poseban set sektorski osetljivih mera podrške.
Analiza je pokazala da su sve zemlje rasporedile novac za podršku privredi u tri ključne grupe mera – za odlaganje i umanjenje poreskih obaveza, za direktna davanja u cilju očuvanja broja zaposlenih, kao i za garancije i druge poluge za održavanje likvidnosti preduzeća.
Meru odlaganja i umanjenja obaveze plaćanja poreza i doprinosa predvidelo je svih 36 analiziranih država (u većini slučajeva uz mogućnost otplate na maksimalno 24 rate), dok je njih 33, uključujući i Srbiju, predvidelo pomeranje roka za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica. Svaka treća zemlja odložila je prijavu i plaćanje PDV-a, što je jedna od mera koju su tražili privrednici u Srbiji, a nije obuhvaćena usvojenim paketom.
Prema NALED-ovoj analizi, 97% zemalja usvojilo je neku od mera za održavanje zaposlenosti. Ukupno 17 država, među kojima je i Srbija, omogućilo je direktnu pomoć za mala i srednja preduzeća.
Poboljšanje uslova kreditiranja kroz garancijske fondove predviđa 67% analiziranih država, a najveći broj njih je osnovao fondove u visini do 5% BDP-a. Garancijski fond koji je predvidela Srbija iznosi 4,4% BDP-a, a najveći fond, u visini od 19% BDP-a, predvidela je Italija, koja je jedna od najviše pogođenih zemalja pandemijom korona virusa.
