COVID19 FAQ: IMPLEMENTATION OF REGULATIONS

Below you may read the answers prepared by NALED Expert Team to the questions and concerns raised by members regarding the implementation of regulations during the state of emergency and crisis caused by the Coronavirus pandemic

This service is not intended to provide legal advice or instructions in individual cases. These opinions are expert analyzes and are not binding. The responsibility for proper implementation of the regulations rests with the entities to which those regulations apply. NALED is not responsible for any consequences or damages that may arise from the use of this website or the interpretation of this website’s content.

Ask a question

Pitanje br: 45 Radno pravo 21.05.2020


Odgovor

Pitanje br: 44 Finansije 14.05.2020


Odgovor

Pitanje br: 43 Zaštita zdravlja 12.05.2020


Odgovor

Pitanje br: 42 Zaštita zdravlja 08.05.2020


Odgovor

Pitanje br: 41 Finansije 05.05.2020


Odgovor

Pitanje br: 40 Radno pravo 08.05.2020


Odgovor

Pitanje br: 39 Finansije 08.05.2020


Odgovor

Pitanje br: 38 Finansije 06.05.2020


Odgovor

Pitanje br: 37 Finansije 06.05.2020


Odgovor

Pitanje br: 36 Inspekcije 06.05.2020


Odgovor

Pitanje br: 35 Finansije 30.04.2020


Odgovor

Pitanje br: 34 Radno pravo 27.04.2020


Odgovor

Pitanje br: 33 Zaštita zdravlja 27.04.2020


Odgovor

Pitanje br: 32 Finansije 27.04.2020


Odgovor

Pitanje br: 31 Radno pravo 24.04.2020


Odgovor

Pitanje br: 30 Radno pravo 23.04.2020


Odgovor

Pitanje br: 29 Radno pravo 23.04.2020


Odgovor

Pitanje br: 28 Radno pravo 23.04.2020


Odgovor

Pitanje br: 27 23.04.2020


Odgovor

Pitanje br: 26 Inspekcije 23.04.2020

Da li je inspektor rada ovlašćen da naloži poslodavcu da na oglasnoj tabli objavi rešenje kojim je poslodavcu naloženo otklanjanje nepravilnosti u oblasti radnih odnosa, koje je inspektor utvrdio u nadzoru za vreme vanrednog stanja, kako bi zaposleni kod tog poslodavca bili upoznati sa sadržinom naloženih mera?


Odgovor

Inspektor rada je ovlašćen da naloži poslodavcu da na oglasnoj tabli objavi rešenje kojim je poslodavcu naloženo otklanjanje nepravilnosti u oblasti radnih odnosa, koje su utvrđene u inspekcijskom nadzoru za vreme vanrednog stanja, kako bi zaposleni kod tog poslodavca bili upoznati sa sadržinom naloženih mera. Inspektor može da naloži objavljivanje celog rešenja ili njegovog sažetka, u kom slučaju bi to podrazumevalo objavljivanje dispozitiva rešenja, kojim su poslodavcu naložene mere – obaveze, uz izostavljanje obrazloženja rešenja. Prema članu 141. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP), dispozitiv sadrži kratku i jasnu odluku, a po potrebi, može da se podeli u više tačaka, pri čemu se u posebne tačke unose rok, uslov ili nalog, kad ih rešenje, u skladu sa zakonom, sadrži, naznaka da žalba ne odlaže izvršenje rešenja i odluka o troškovima postupka.

Zakonom o radu propisano je u članu 268a tačka 5) da je u postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ovlašćen da nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je ovlašćen u skladu sa zakonom radi sprečavanja povreda zakona, a u članu 269. da je, u vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, podzakonskog akta, opšteg akta i ugovora o radu. Zakon o inspekcijskom nadzoru (ZoIN), takođe, uređuje mere za otklanjanje nezakonitosti, kao vrstu upravnih mera, u članu 27.

Kao još jednu vrstu upravnih mera na koje je inspektor ovlašćen, ZoIN je u članu 29. propisao mere za zaštitu prava trećih lica. Stavom 2. ovog člana propisano je da, ako je to potrebno radi zaštite prava ili pravnih interesa trećih lica, inspektor može da donese rešenje kojim objavljuje svoje rešenje ili njegov sažetak na određeno vreme na vidljivom mestu u poslovnim prostorijama nadziranog subjekta ili na njihovom ulazu, u javnim glasilima, na svojoj internet stranici ili na drugi način, o trošku nadziranog subjekta, vodeći računa o pravnoj zaštiti trećih lica, ekonomičnosti i javnosti obaveštavanja. Iz ovih odredaba inspektora rada crpi svoje ovlašćenje da rešenjem naloži poslodavcu da na oglasnoj tabli objavi rešenje inspektora rada kojim su poslodavcu naložene mere za otklanjanje nepravilnosti utvrđenih u nadzoru za vreme vanrednog stanja u oblasti radnih odnosa, radi zaštite prava trećih lica – ovde: zaposlenih kod kontrolisanog poslodavca.

Ovo inspekcijsko ovlašćenje je, istovremeno, saglasno opštim odredbama ZUP kojima se uređuje obaveštavanje. Članom 66. st. 1. i 2. ZUP utvrđeno je da je obaveštavanje - radnja kojom organ na pogodan način izveštava stranku i drugog učesnika o postupanju u upravnoj stvari, pri čemu se na obaveštavanje drugih učesnika u postupku – ovde su to zaposleni - primenjuju odredbe ovog zakona o obaveštavanju stranke, ako zakonom nije drukčije propisano. Stav 3. ovog člana propisuje da, ako drukčije nije propisano, organ bira način obaveštavanja, vodeći računa o pravnoj zaštiti stranke, javnosti obaveštavanja, ekonomičnom trošenju sredstava i jednostavnosti u postupku.

Takođe, u ovom smislu, članom 78. ZUP, kojim je uređeno javno dostavljanje, u stavu 1. tačka 3) propisano je da se ono vrši ako se dostavlja rešenje koje se tiče većeg broja lica koja nisu poznata organu, a dostavljanje na drugi način nije bilo moguće ili odgovarajuće. Javno dostavljanje sastoji se od objavljivanja pismena na veb prezentaciji i oglasnoj tabli organa. Pismeno može da se objavi i u službenom glasilu, dnevnim novinama ili na drugi pogodan način. Smatra se da je javno dostavljanje izvršeno kada istekne 15 dana od kada je pismeno objavljeno na veb prezentaciji i oglasnoj tabli organa. Organ može iz opravdanih razloga da produži rok. Ako se javno dostavlja rešenje, njegovo obrazloženje može da bude izostavljeno. Uz rešenje se daju obaveštenja o mestu, prostoriji i načinu uvida u obrazloženje.

Pitanje br: 25 Radno pravo 22.04.2020

Da li je u vezi sa gubljenjem prava na pomoć države, a u vezi sa isplatom dividende, merodavan datum donošenja Odluke o isplati dividende ili datum isplate dividende?


Odgovor

Prema onome što piše u članu 16. uredbe koja reguliše fiskalne pogodnosti da se “ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020.”  značilo bi da, iako je doneta odluka o isplati dividend pre stupanja Uredbe na snagu, ne može se izvršiti do kraja 2020. godine.

Pitanje br: 24 Finansije 22.04.2020

Na bazi “Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim​​ davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 (u daljem tekstu Uredba)” definisan je set fiskalnih mera koje se moraju iskoristi u celosti, jer su mere osmisljene kao celina. Navedenom Uredbom je predvidjeno odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit. Odlaganje se vrši automatski na osnovu prihvatanja fiskalnih pogodnosti koje se vrši popunjavanjem prijave PPP-PD na način propisan Uredbom.
Šta se desava sa dugom koji se pojavljuje na kartici Poreske uprave, a nastao je po osnovu neplaćenih akontacija poreza na dobit (iste nisu plaćene prema Uredbi)? Akontacija poreza na dobit za mart mesec 2020. godine je dospela za placanje dana 15.04.2020. godine i ista nije placena jer se firma opredelila da prihvati set fiskalnih mera definisanih Uredbom (tako što će dana 29.04.2020. godine podneti PPP-PD prijavu u kojoj ce se kao datum dospeca staviti 04.01.2021. godine). Da li ovo znaci da će firma dobiti opomenu za neplaćenu akontaciju poreza na dobit? Da li će nam biti obračunata kamata? Da li će se rešiti pitanje pojavljivanja stanja duga po karticama Poreske uprave? Ili će se dug pojavljivati? Da li će dug nestati automatski kada 29.04.2020. godine budemo podneli PPP-PD prijavu?
Ako dug ostane da se vidi na karticama, šta u slučaju potrebe za dobijanjem Potvrde o izmirenim porezima i doprinosima za potrebe učešća na tenderima koju izdaje Poreska uprava? Da li će na potvrdi stajati da smo izmirili obaveze ili da nismo?


Odgovor

Poreska uprava će u narednom periodu proveravati ispunjenost uslova za dobijanje olakšica svih koji su se prijavili i nakon toga 4. maja izmeniti podatke tako da se ne očitava dug, kao i “isključiti” računanje kamate za iznose poreza za koje je podneta prijava i ispunjeni su predviđeni uslovi.
Na sledećem linku je obaveštenje Poreske uprave o ovome: http://www.poreskauprava.gov.rs/biro-za-informisanje/novosti/6233/obavestenje.html.

 

Pitanje br: 23 Radno pravo 22.04.2020

Kako privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste direktna davanja i pravo odlaganje dospelosti poreza i doprinosa iz Uredbe o fiskalnim pogodnosti i direktnim davanjima i u kom vremenskom periodu?


Odgovor

Direktna davanja koja je primio na namenski račun, poslodavac je u obavezi da do kraja meseca u kome je ista primio, isplati zaposlenima na ime zarada i naknada zarada.
Poslodavac navedena sredstva može da isplati kao deo zarade ili naknade zarade koje isplaćuje u konkretnom mesecu, odnosno dodatak na iste, s tim da ova sredstva ne mogu da se isplaćuju kao zarada ili deo zarade za mesece koji prethode martu mesecu 2020. godine. Ovo, primera radi, podrazumeva da poslodavac koji je u aprilu 2020. godine isplatio zaposlenom pun iznos zarade za april mesec 2020. godine iz sopstvenih sredstava, može nakon prijema direktnih davanja u maju mesecu 2020. godine da ista iskoristi tako da ih isplati zaposlenima kao deo zarade za maj mesec 2020. godine ili kao dodatak na  zaradu koja je već isplaćena u aprilu mesecu 2020.godine;
Navedeno podrazumeva i da poslodavac u julu 2020. godine može sredstva dobijena po osnovu direktnih davanja koja su mu isplaćena u julu 2020. godine, da iskoristi za isplatu dela zarade ili naknade zarade za jul 2020. godine, odnosno kao dodatak na zaradu iz ranijeg perioda.
Ukoliko poslodavac ne isplati celokupna sredstva koja je dobio po osnovu direktnih davanja do kraja jula 2020. godine, ista će biti vraćena u budžet Republike Srbije.


Pravo na odlaganje poreza i doprinosa na zarade može se ostvariti samo za tri meseca i to: mart, april I maj, odnosno april, maj i jun, bez obzira na to kako su iskorišćena sredstva dobijena po osnovu direktnih davanja, odnosno bez obzira na to da li su iskorišćena za isplatu zarade u navedenim mesecima.

Pitanje br: 22 22.04.2020

Kada veliko privredno društvo koje ispunjava formalne uslove, primi direktnu pomoć za zaposlene upužene na prekid rada po članu 116.ZORa, može taj novac sa namenskog računa da koristi za naredne zarade. Tako, ako je poslodavac uputio zaposlene na prekid rada u aprilu i isplatio ih za april zakonom propisano (60% ne ispod minimalne zarade), može pomoć koju primi u junu od države da iskoristi kao neku vrstu fonda za naredne zarade, te da iz istog isplati narednu zaradu za jun mesec. Ostaje sporno sledeće - kako Uredbom nije propisan minimum broja dana u jednom mesecu na kome zaposleni mora biti na prekidu rada po osnovu clana 116, da li u tom smislu postoje neka ograničenja ili ne?


Odgovor

Ovi detalji nisu precizirani Uredbom, odnosno nema dodatnih ograničenja i uslova. Što se tiče pravilnika koji su planirani Uredbom i koji treba detaljnije da urede određene elemente primene, to su sledeći (nije propisano u kom roku se donose):

  1. član 5. postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa za privredne subjekte - pravna lica
  2. član 8. postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa za preduzetnike paušalce
  3. član 10. obrazac za spisak zaposlenih na prinudnom odmoru i samoizolaciji, koji podnosi veliko pravno lice Poreeskoj upravi i Upravi za trezor

Dodatno, Uredbom će se urediti postupak, način i uslovi za isplatu jednokratne novčane pomoći punoletnim građanima (član 15). 
Prema našem tumačenju, ne postoji ograničenje u broju dana za prekid rada po osnovu člana 116. u kontekstu korišenja mera propisanih Uredbom. Obrazac za spisak koji je poslednje donet takođe ne sadrži zahtev za podatkom o broju dana na koji je zaposleni bio poslat na prinudni odmor.

 

Pitanje br: 21 Radno pravo 22.04.2020

Pri isplati direktne pomoći srednjim preduzećima (tri minimalca), postoji uslov da kompanija nije otpuštala više od 10% radnika od 15.03. Da li postoji još neki uslov ko od zaposlenih može dobiti pomoć? Ili se pomoć daje svim zaposlenima linearno, pa i direktorima i menadžerima kompanije?


Odgovor

Članom 13 Uredbe predviđeno je da se sredstva uplaćuju na poseban namenski račun poslodavca otvoren u Upravi za trezor. Iznos sredstava koji pravna lica dobijaju u maju, junu i julu tekuće godine dobija se množenjem osnovne minimalne neto zarade za mart (30.367,04 RSD za sva tri meseca) i broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za koje je podnet obrazac PPP-PD za obračunski period mart, april i maj. 

Dodatno, broj zaposlenih sa punim radnim vremenom može se uvećati za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom, srazmerno procentu radnog angažovanja (utvrđuje se takođe na osnovu podnete PPP-PD). S obzirom da se sredstava uplaćuju na namenski račun poslodavca, a ne na pojedinačne tekuće račun zaposlenih, obaveza poslodavca je da ova sredstva iskoristi za isplatu zarada, što znači da dobijena novčana sredstva mogu biti podeljena i menadžmentu kompanije.

Dakle, nema ograničenja u tom pogledu, daje se svim zaposlenima (po definiciji zaposlenog iz Zakona o radu). To znači da se daje i direktorima i menadžerima ako su zaposleni u društvu. Što se tiče uslova, uslov je da broj zaposlenih i u narednom periodu, sve do isteka 3 meseca od poslednjeg meseca za koji su korišćene pogodnosti ne padne za više od 10% (ne računajući one kojima istekne ugovor o radu na određeno).

Pitanje br: 20 21.04.2020

Prema članu 10. stav 1. Uredbe o fiskalnim pogodonostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima, pravno lice koje je razvrstano kao veliko pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, može da ostvari pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu koji se dobija kao proizvod iznosa 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine i zbira broja:

  • zaposlenih sa punim radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članom 116. Zakona o radu i za koje je poslodavac – veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD
  • zaposlenih sa punim radnim vremenom kojima je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članom 117. Zakona o radu, po osnovu rešenja nadležnog državnog organa donetog u vezi sa bolešću COVID-19 i za koje je poslodavac – veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD.

Da li  pravno lice koje je razvrstano kao veliko pravno lice i koje je  donelo  Rešenje o prekidu rada, posle 15. marta 2020. godine, a u skladu sa članom 116. Zakona o radu u trajanju od  5 radnih dana u mesecu martu 2020 za zaposlenog sa punim radnim vremenom (100%) ostvaruje pravo  na uplatu bespovratnih novčanih sredstava za tog zaposlenog u iznosu od 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020?  


Odgovor

Sudeći po propisu odgovor je da može, makar poslodavac i jedan dan imao radnike na prinudnom odmoru, jer nije propisan minimalan broj dana. Ni obrazac za spisak koji je poslednje donet ne sadrži zahtev za podatkom o broju dana na koji je zaposleni bio poslat na prinudni odmor.

Pitanje br: 19 21.04.2020

Da li veliko pravno lice koje se bavi trgovinom, maloprodajom, logistikom i distribucijom ispunjava uslove za dobijanje državne pomoći koja će se dodeljivati privredi?


Odgovor

Uredba o dodeli državne pomoći radi otklanjanja stvarne štete nastale usled epidemije predviđa uslove koje lice mora da ispuni da bi se sredstva odobrila. Potrebno je da se stvarna šteta dokaže izveštajem procenitelja ili na drugi način kako bi se donela odluka o odobravanju sredstava. Druga Uredba koja reguliše otklanjanje posledica u privredi usled epidemije, za razliku od prethodne Uredbe odobrena sredstva kumulira. Tu je predviđeno nekoliko varijanti pomoći: povoljni krediti, garancije, poreske olakšice... Za svaku od subvenciju predviđeni su posebni uslovi navedeni u uredbi za pojedinačnog korisnika ili za grupu korisnika ukoliko se za neke vrste pomoći pravi šema dodeljivanja pomoći.

Pitanje br: 18 Radno pravo 21.04.2020

Koje opcije stoje na raspolaganju privrednom subjektu kome su pre nastupanja vanrednog stanja prvostepenim rešenjem organa uprave, protiv koga žalba ne odlaže izvršenje, naložene obaveze, a subjekat je pre nastupanja vanrednog stanja drugostepenom organu izjavio žalbu protiv tog rešenja i podneo predlog za odlaganje izvršenja tog rešenja, a o kojima drugostepeni organ nije odlučio? U pitanju je hitan predmet, a rok za odlučivanje po žalbi ističe za vreme trajanja vanrednog stanja.


Odgovor

Uredbom o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja u članu 3. stav 1. propisano je da rokovi koji ističu za vreme vanrednog stanja, a odnose se na preduzimanje upravnih radnji, okončanje upravnih postupaka i odlučivanje po izjavlјenim pravnim sredstvima, smatraće se isteklim kad istekne 30 dana od prestanka vanrednog stanja. Time se rokovi za odlučivanje o izjavljenom pravnom sredstvu – žalbi protiv rešenja i predlogu za odlaganje izvršenja ožalbenog rešenja produžavaju, odnosno mogu produžiti za vreme dok traje vanredno stanje i 30 dana po njegovom prestanku.

Zakonom o opštem upravnom postupku (ZUP) u članu 174. propisano je da rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje se bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok. Zakon o upravnim sporovima u članu 19. uređuje rok za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave – propisuje da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu (tzv. požurnica), stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Članom 202. st. 4 – 6. ZUP propisano je da izvršenje može, na predlog izvršenika ili tražioca izvršenja, da se odloži ako je protiv rešenja koje se izvršava ili rešenja o izvršenju izjavljena žalba ili drugo pravno sredstvo, a izvršenje bi izazvalo nenadoknadivu štetu, pod uslovom da odlaganje izvršenja nije zakonom zabranjeno, niti protivno javnom interesu; da se izvršenje se odlaže dok se ne odluči o žalbi ili drugom pravnom sredstvu, te da o predlogu za odlaganje izvršenja rešenjem hitno odlučuje organ koji je doneo rešenje koje se izvršava.

Prema našem shvatanju, Uredba ne zabranjuje da organ odluči u zakonskom roku, tj. ne nameće obavezu da se rok produži za vreme trajanja vanrednog stanja i 30 dana posle toga, ali daje takvu mogućnost organu. Po pravilu, u  uslovima proglašene epidemije zarazne bolesti i vanrednog stanja organi uprave postupaju u upravnim stvarima koje zahtevaju prioritet u postupanju, odnosno ne trpe odlaganje, radi zaštite javnog interesa, dok su u drugim upravnim stvarima ovlašćeni da odlože postupanje i rešavanje.

Upravni sud za vreme vanrednog stanja, u skladu sa Uputstvom predsednice Upravnog suda o radu Upravnog suda za vreme vanrednog stanja (27.3.2020) – link: http://www.up.sud.rs/cirilica/news, postupa u „naročito hitnim“ predmetima sa područja sedišta i svih odeljenja Upravnog suda u kojima se odučuje o zahtevu za odlaganje izvršenje upravnog akta i o smeštaju stranaca u prihvatilište. Odatle sledi da Upravni sud ne postupa u drugim predmetima osim u navedena dva (1. zahtev za odlaganje izvršenje upravnog akta i 2. smeštaj stranaca u prihvatilište), pod uslovom da su (kako je to utvrđeno u ovom uputstvu ) - naročito hitni.

Članom 23. Zakona o upravnim sporovima, kojim se uređuje odložno dejstvo tužbe, u stavu 2. propisano je da, po zahtevu tužioca, sud može odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno u upravnoj stvari, do donošenja sudske odluke, ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu (prva varijanta privremene mere odlaganja izvršenja rešenja pred Upravnim sudom). Međutim, u predmetnom slučaju se ne radi o konačnom upravnom aktu, jer drugostepeni organ nije odlučio po žalbi (da je odlučio po žalbi tako što je odbio žalbu, tada bi upravni akt bio konačan i stranka kojoj su naložene obaveze bi imala pravni interes i uslove da traži odlaganje njegovog izvršenja) -  time, privredni subjekat (stranka) ne može da podnese ovaj zahtev za odlaganjem upravnog akta iz člana 23. stav 2. Zakona o upravnim sporovima.

Mišljenja smo da iz iznetog sledi da nema prostora za podnošenje tužbe Upravnom sporu zbog ćutanja uprave, niti zahteva za odlaganje izvršenja konačnog upravnog akta iz člana 23. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, kao prve varijante privremene mere pred Upravnim sudom.

Međutim, u narednom stavu 3. ovog člana 23. Zakona o upravnim sporovima propisano je da, izuzetno, stranka iz upravnog postupka može tražiti od suda odlaganje izvršenja upravnog akta i pre podnošenja tužbe: 1) u slučaju hitnosti; 2) kada je izjavljena žalba koja po zakonu nema odložno dejstvo, a postupak po žalbi nije okončan (druga varijanta privremene mere pred Upravnim sudom). Po zahtevu za odlaganje izvršenja sud odlučuje rešenjem, najkasnije u roku od pet dana od dana prijema zahteva.

Sledstveno, nalazimo da u situaciji iz pitanja privrednom subjektu, koji je stranka u upravnom postupku, ako drugostepeni organ ne odluči po žalbi i predlogu za odlaganje izvršenja pobijanog rešenja, na raspolaganju stoje sledeće opcije koje je potrebno razmotriti prema činjeničnom stanju stvari u pitanju i hitnosti (prioritetu) predmeta:

1) podnošenje obrazložene formalne tzv. požurnice nadležnom organu za odlučivanje po predlogu za odlaganje izvršenja rešenja i žalbi, i to:

- bez odlaganja ili

- po isteku vanrednog stanja ili

- po isteku vanrednog stanja i perioda od onoliko dana koliko je ostalo za odlučivanje po žalbi u trenutku nastupanja vanrednog stanja (npr. pre vanrednog stanja je proteklo 25 dana, čime je ostalo još 35 dana zakonskog roka za odlučivanje po žalbi) ili

- po isteku vanrednog stanja, perioda od onoliko dana koliko je ostalo za odlučivanje po žalbi u trenutku nastupanja vanrednog stanja i 30 dana posle toga;

2) ako po isteku vanrednog stanja, perioda od onoliko dana koliko je ostalo za odlučivanje po žalbi u trenutku nastupanja vanrednog stanja i 30 dana posle toga, nakon podnošenja tzv. požurnice drugostepeni organ ne bi odlučio ni po ovom naknadnom zahtevu u dodatnom roku od sedam dana – subjekat bi bio ovlašćen da podnese Upravnom sudu tužbu zbog ćutanja uprave;

3) podnošenje bez odlaganja, tj. za vreme trajanja vanrednog stanja - zahteva za odlaganje izvršenja prvostepenog upravnog akta Upravnom sudu, u skladu sa članom 23. stav 3. Zakona o upravnim sudovima i Uputstvom predsednice Upravnog suda o radu Upravnog suda za vreme vanrednog stanja, u kome bi stranka istakla hitnost, odnosno naročita hitnost predmeta (kako to iz pitanja proizlazi da je posredi), uključujući teško nadoknadivu štetu do koje dolazi, odnosno može doći (što je najčešći slučaj), i da je izjavljena žalba koja po zakonu nema odložno dejstvo, a postupak po žalbi nije okončan, niti je organ odlučio po predlogu za odlaganje izvršenja prvostepenog rešenja, koji je prethodno podnet drugostepenom organu, a koji postupak je hitan prema članu 202. stav 6. ZUP. Od Upravnog suda subjekat bi tražio odlaganje izvršenja rešenja do okončanja postupka po žalbi pred drugostepenim organom.

Pitanje br: 17 Radno pravo 13.04.2020

Koja pravna sredstva ima na raspolaganju zaposleni kome poslodavac za vreme vanrednog stanja otkaže ugovor o radu?


Odgovor

               Epidemija zarazne bolesti i vanredno stanje dovode do negativnih ekonomskih promena - smanjenja obima poslovanja i pada poslovnih prihoda, što kod određenih poslodavaca vodi ka smanjenju broja zaposlenih. U tom smislu, Zakon o radu (ZoR) u članu 179. stav 5. tačka 1), u okviru uređenja razloga za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, propisuje da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. ZoR u članu 179. uređuje i druge razloge za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, a u čl. 184 – 186. uređuje postupak u slučaju otkaza. U čl. 153 – 160. ZoR uređuje višak zaposlenih, propisujući i kriterijume kada je poslodavac dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih, sadržinu ovog programa, obavezu isplate otpremnine zaposlenima za čijim radom je prestala potreba, visinu otpremnine i druga pitanja s ovim u vezi. Da bi otkaz ugovora o radu u vanrednim uslovima bio zakonit i osnovan, nalazimo da je nužno da je stvarno prestala potreba za obavljanjem određenog posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, odnosno da je stvarno došlo do smanjenja obima posla, tako da, i pored ekonomskih mera Vlade, nije moguće zadržati zaposlenog u radnom odnosu, te da je postupak otkaza ugovora o radu sproveden u skladu sa odredbama ZoR. Preporuka je da se razmotre sve raspoložive opcije koje omogućavaju zadržavanje zaposlenih u radnom odnosu, a ako, ipak, ne može da se pronađe neko drugo rešenje koje bi bilo manje nepovoljno po zaposlenog, tek tada bi se pribeglo otkazu ugovora o radu, kao krajnoj opciji.

Ako zaposleni smatra da mu je poslodavac za vreme vanrednog stanja nezakonito, odnosno neosnovano otkazao ugovor o radu, može da podnese tužbu protiv poslodavca mesno nadležnom osnovnom sudu i tako pokrene parnični postupak - radni spor (parnicu iz radnih odnosa), radi poništaja, odnosno utvrđivanja ništavosti rešenja o otkazu ugovora o radu. Prema članu 195. stav 2. Zakona o radu, rok za pokretanje radnog spora iznosi 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

               Zaposleni kome je otkazan ugovor o radu, pored pokretanja radnog spora pred sudom, može da zatraži i privremeno vraćanje na rad. On to može učiniti podnošenjem zahteva inspekciji rada (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Inspektorat za rad) ili u vidu predloga za određivanje privremene mere nadležnom osnovnom sudu kome podnosi tužbu protiv poslodavca.

U skladu sa članom 271. ZoR, ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je pokrenuo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravnosnažne odluke suda. Inspektor rada će odbiti ovaj zahtev ako nađe da pravo zaposlenog nije očigledno povređeno. Za odlaganje rešenja o otkazu i time, faktički, vraćanja zaposlenog na rad traži se, prema tome, da je zaposleni pokrenuo radni spor pred sudom (o čemu dostavlja dokaz inspekciji rada) i da je pravo zaposlenog očigledno (nedvosmisleno) povređeno, što mu daje pravo na privremenu inspekcijsku zaštitu do pravnosnažnosti odluke suda u radnom sporu.

Uslov za ovaj zahtev inspekciji rada je, dakle, da je zaposleni podeo tužbu parničnom sudu. Ako bi zaposleni podneo zahtev inspekciji rada kojim traži odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu, a da prethodno nije pokrenuo radni spor pred sudom, inspektor rada bi takav zahtev odbacio rešenjem, u skladu sa članom 91. stav 1. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP), jer nije ispunjen uslov za odlučivanje inspekcije iz člana 271. ZoR, čime nije reč o upravnoj stvari.

Zahtev za odlaganjem izvršenja rešenja o otkazu zaposleni može podneti inspekciji rada u roku od 15 dana od dana pokretanja radnog spora (što može da bude najduže 75 dana od dostavljanja rešenja, odnosno davanja otkaza; 60 + 15 = 75), a inspektor rada je dužan da donese rešenje kojim ovaj zahtev usvaja ili odbija u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog, pod navedenim zakonskim uslovima. Ovde nije u pitanju predstavka (prijava) inspekciji rada, kao inicijativa kojom se traži, predlaže, inicira pokretanje postupka inspekcijskog nadzora po službenoj dužnosti, gde podnosilac nema svojstvo stranke činom podnošenja predstavke, a inspekcija nije dužna da pokrene postupak po svakoj predstavci i neće ga pokrenuti ako oceni da za nisu ispunjeni uslovi za pokretanje postupka (tj. u pitanju je neznatan rizik i/ili je posredi zloupotreba prava) – saglasno članu 3. tačka 8) i članu 18. Zakona o inspekcijskom nadzoru, nego je u pitanju zahtev, podnosilac (zaposleni) ima svojstvo stranke u postupku, postupak je pokrenut zahtevom stranke kad organ primi zahtev stranke, a inspekcija je u obavezi da sprovede postupak inspekcijskog nadzora i odluči o zahtevu.

Ako inspektor rada usvoji ovaj zahtev, rešenjem odlaže izvršenje osporenog rešenja do donošenja pravnosnažne odluke suda. Parnični sud odluke donosi u obliku presude ili rešenja - o tužbenom zahtevu u parnici iz radnih odnosa sud meritorno odlučuje presudom, a kad ne odlučuje presudom, sud odlučuje rešenjem. Članom 359. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da presuda koja više ne može da se pobija žalbom postaje pravnosnažna.

Žalba na rešenje inspektora rada kojim je odlučio o zahtevu za odlaganje otkaza ne odlaže njegovo izvršenje. Ministar rada, odnosno lice koje on ovlasti dužno je da u roku od 30 dana od dana prijema žalbe odluči po žalbi. Prema članu 272. stav 4. ZoR, protiv konačnog rešenja ne može da se pokrene upravni spor, budući da o istoj stvari već teče radni spor, što je u skladu sa članom 3. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, kojim je propisano da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita.

Umesto zahteva inspekciji rada (organu uprave), zaposleni može predlogom za određivanje privremene mere zatražiti od suda da ga do okončanja radnog spora privremeno vrati na rad. Članom 447. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) propisano je da sud može odrediti privremenu meru pre, u toku ili posle sudskog ili upravnog postupka pa dok izvršenje ne bude sprovedeno. Predlog za određivanje privremene mere vraćanja zaposlenog na rad može da se podnese pre podnošenja tužbe kojom se traži poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu ili istovremeno s njim, tj. u jednom podnesku. ZIO u članu 447. stav 2. propisuje da, pored obezbeđenja potraživanja koja se sastoje od davanja, činjenja, nečinjenja ili trpljenja, privremena mera može da se odredi i radi obezbeđenja potraživanja koja se sastoje od zahteva za utvrđenje postojanja, odnosno nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa, povrede prava ličnosti i istinitost, odnosno neistinitost neke isprave ili zahteva za preobražaj nekog materijalnog ili procesnog odnosa, a u članu 460. tačka 7) da radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja (gde spada i poništavanje rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje zaposlenog na rad) može da se odredi svaka mera kojom se postiže svrha obezbeđenja, a naročito privremeno uređenje spornog odnosa, ako je potrebno da bi se otklonila opasnost od nasilja ili veće nenadoknadive štete. U ovom pogledu, Zakon o parničnom postupku (ZPP) u članu 439. propisuje da u toku postupka sud može i po službenoj dužnosti da odredi privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi sprečavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenadoknadive štete. Sud će odluku o određivanju privremene mere po predlogu stranke da donese u roku do osam dana od dana podnošenja predloga. Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. Saglasno članu 449. stav 3. ZIO, da bi se odredila privremena mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja, izvršni poverilac, osim verovatnoće postojanja potraživanja (stav 1. ovog člana), mora učiniti verovatnim i da bi bez privremene mere ispunjenje njegovog potraživanja bilo osujećeno ili znatno otežano ili da će biti upotrebljena sila ili nastati nenadoknadiva šteta (opasnost po potraživanje). U slučaju predlaganja privremene mere vraćanja zaposlenog na rad potrebno je, radi njenog usvajanja, učiniti verovatnim da usled otkaza ugovora o radu dolazi do nenadoknadive štete – štete egzistencijalne prirode po zaposlenog i njegovu porodicu, jer zaposleni više ne radi i ne ostvaruje prihode.

               ZIO u čl. 381 – 385. uređuje izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad. Predlog za izvršenje ne može da se podnese kad istekne 60 dana od kada je izvršni poverilac stekao pravo da podnese predlog. Izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad ili radi njegovog raspoređivanja na određene poslove sprovodi se izricanjem novčane kazne poslodavcu i njegovom odgovornom licu, prema odredbama o izricanju novčane kazne radi preduzimanja radnje koju može preduzeti samo izvršni dužnik (član 363). Izricanje novčane kazne prestaje kada sud utvrdi da je zaposleni počeo da radi na odgovarajućim poslovima ili da mu je to omogućeno iako je odbio da radi, odnosno da je raspoređen na poslove određene u izvršnoj ispravi. Sud može, na predlog izvršnog poverioca koji je zahtevao vraćanje na rad, doneti rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se poslodavac obavezuje da izvršnom poveriocu isplati mesečne iznose zarade koja je dospela od pravnosnažnosti presude do vraćanja izvršnog poverioca na rad (naknada izgubljene zarade). Naknada izgubljene zarade određuje se u iznosu koji bi izvršni poverilac primio da je bio na radu, s porezima i doprinosima koji se isplaćuju iz zarade.

Preporukama Ministarstva pravde za rad sudova i javnih tužilaštava za vreme vanrednog stanja (17. mart 2020) preporučeno je da u građanskim predmetima nadležni sudovi odlože ročišta u građanskopravnim sporovima (gde spadaju i radni sporovi), sprovođenje izvršnih radnji u izvršnim postupcima, izuzev sprovođenja izvršenja radi izdržavanja i ročišta u vanparničnim postupcima, osim, između ostalog, građanskopravnih sporova koji su po zakonu hitni, kao i odlučivanja u sporovima za zaštitu od diskriminacije i zlostavljanja na radu (koji pripadaju radnim sporovima). U ovom smislu, članom 438. ZPP propisano je da u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja radnih sporova. Time su radni sporovi, uključujući one koji se vode povodom otkaza ugovora o radu - hitni, po slovu zakona. Međutim, Visoki savet sudstva u Pojašnjenju Preporuke za rad sudova i javnih tužilaštava za vreme vanrednog stanja (18. mart 2020) daje zaključak da će se u toku trajanja vanrednog stanja održavati samo suđenja koja ne trpe odlaganje, a pod suđenjima koja ne trpe odlaganja u prvom stepenu smatraju se u građanskoj materiji - suđenja u predmetima: u kojima treba odlučiti o privremenoj meri (određivanju, produženju ili ukidanju), u kojima se odlučuje o merama zaštite od nasilja u porodici, u kojima se odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija u sredstvima javnog informisanja, u kojima se odlučuje o zadržavanju u zdravstvenoj ustanovi koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije, kao i izvršenja izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima, dok se u svim ostalim predmetima počev od 19.03.2020. godine pa do okončanja vanrednog stanja ročišta odlažu. Time, ročište za parnicu radi poništaja otkaza ugovora o radu u kojoj nije predložena privremena mera vraćanja zaposlenog na rad neće biti zakazano za vreme vanrednog stanja, a ako je ova privremena mera predložena, biće zakazano ročište na kome će se odlučivati samo o ovoj privremenoj meri – usvajanjem ili odbijanjem ove privremene mere.

Dalje, kada je reč o roku za podnošenje tužbe za poništaj rešenja o otkazu, Uredbom o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine u članu 1. propisano je da rokovi za podnošenje, pored ostalog, tužbe u parničnom postupku i predloga za pokretanje postupka izvršenja i obezbeđenja prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine. Ovi rokovi će ponovo početi da teku po prestanku vanrednog stanja.

Pitanje br: 16 Zaštita zdravlja 09.04.2020

Kako je država dozvolila uvoz maski i druge zaštitne opreme firmama koje se ne bave samo lekovima a nabavljaju opremu za potrebe zaštite svojih zaposlenih, potrebno je više informacija o konkretnom sprovođenju ove procedure u praksi.


Odgovor

Procedura za nabavku maski i druge zaštitne opreme za potrebe zaštite zaposlenih objavljena je na vebsajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva.

Pitanje br: 15 Inspekcije 09.04.2020

U kom roku u vanrednom stanju inspekcija postupa po prijavama?


Odgovor

Zakon o inspekcijskom nadzoru (ZoIN) u članu 18. stav 7. propisuje da, na zahtev podnosioca predstavke (prijave), inspektor obaveštava podnosioca predstavke kako je postupio sa predstavkom, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema takvog zahteva, a o ishodu pokrenutog postupka vanrednog inspekcijskog nadzora - najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja postupka.

Inspekcija, naravno, ne postupa po predstavkama koje ne spadaju u njenu nadležnost, nego nadležnost druge inspekcije ili drugog organa, pa ih, shodnom primenom člana 62. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) i člana 30. ZoIN, prosleđuje nadležnoj inspekciji, odnosno nadležnom organu. Inspekcija, takođe, nije dužna da po svakoj predstavci koja je u njenom delokrugu pokrene postupak inspekcijskog nadzora, jer nije u pitanju zahtev i podnosilac predstavke ne stiče svojstvo strane samim činom njenog podnošenja, nego je u pitanju inicijativa – kojom se inicira pokretanje postupka po službenoj dužnosti. Inspekcija razmatra navode predstavke, priložene dokaze (ako ih ima) i procenjuje rizik koji iz predstavke proizlazi, kao i druge relevantne podatke i činjenice (republičke inspekcije razmatraju i mišljenje Kontakt centra za republičke inspekcije, uspostavljenog uz pomoć NALED-a), na osnovu čega donosi odluku o tome da li će i, ako hoće, u kom roku i u kom vidu pokrenuti postupak. Član 18. stav 5. ZoIN propisuje da inspektor neće pokrenuti postupak po službenoj dužnosti na osnovu predstavke ako je procenjen neznatan rizik ili je posredi zloupotreba prava. Kad, u skladu s tim, inspektor utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje postupka po službenoj dužnosti, obavestiće o tome podnosioca predstavke što je pre moguće, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predstavke.

Članom 3. stav 1. Uredbe o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja propisano je da rokovi koji ističu za vreme vanrednog stanja, a odnose se na preduzimanje, pored ostalog, upravnih radnji, smatraće se isteklim kad istekne 30 dana od prestanka vanrednog stanja. Odlučivanje o pokretanju postupka inspekcijskog nadzora povodom podnete predstavke – inicijative spada u upravne radnje, u skladu sa članom 27. ZUP (materijalni akti organa - radnje kojima se izvršavaju pravni akti). Ovim se navedeni rokovi za odlučivanje o predstavkama i obaveštavanje njihovih podnosilaca produžavaju za vreme dok traje vanredno stanje i 30 dana po njegovom prestanku. Ove odredbe Uredbe ne znače automatsko produžavanje rokova u odnosu na sve predstavke, a posebno ne u odnosu na one koje, u uslovima epidemije zarazne bolesti i vanrednog stanja, nose visok ili kritičan rizik i iziskuju preduzimanje hitnih mera, odnosno preduzimanje radnji koje ne trpe odlaganje – poput: zaštite stanovništva od zarazne bolesti, organizovanja rada u vreme vanrednog stanja i sprovođenja preventivnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu, kontrole propisanih cena određenih proizvoda od vitalnog značaja, pridržavanje propisane zabrane rada određenih objekata, odnosno obavljanja delatnosti i dr. Produženje rokova odnosi se, prema tome, na slučajeve gde je to opravdano u uslovima vanrednog stanja, dok za one pojave koje nose kritičan ili visok rizik – inspekcija bez odlaganja po službenoj dužnosti pokreće i sprovodi vanredni inspekcijski nadzor. U slučaju pokretanja inspekcijskog nadzora, inspektor bi, u skladu sa propisima i zdravstvenim preporukama, uz korišćenje propisanih mera zaštite, trebalo da, u meri u kojoj je to izvodljivo, izbegava kontakte sa drugim licima.

Pitanje br: 14 Inspekcije 06.04.2020

Da li za vreme vanrednog stanja u inspekcijskim nadzorima u kojima se donosi usmeno rešenje postoji obaveza inspektora da sačini pisani primerak tog rešenja i da ga dostavi nadziranom subjektu?


Odgovor

U skladu sa članom 145. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP), usmeno rešenje donosi se kad se preduzimaju hitne mere u javnom interesu, da bi se obezbedio javni red i mir i javna bezbednost ili otklonila neposredna opasnost po život ili zdravlje ljudi ili imovinu, a prema članu 37. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru (ZoIN), inspektor može, izuzetno, upravne mere naložiti izricanjem usmenog rešenja, kada oceni da se na taj način otklanja neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi, imovinu veće vrednosti, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet. Razlozi za izricanje usmenog rešenja u inspekcijskom nadzoru su, prema tome, ispunjeni u uslovima pandemije zarazne bolesti i vanrednog stanja. Na donošenje usmenog rešenja ovlašćene su sve inspekcije, svaka u svom delokrugu, na osnovu citiranih odredaba ZoIN i ZUP, koji se primenjuju neposredno kao sistemski zakoni. Određeni posebni zakoni, zbog prirode oblasti inspekcijskog nadzora, češće i karakteristične upotrebe rešenja u usmenom obliku i njegovog značaja, takođe sadrže odredbe o usmenom rešenju. Na primer, zakoni u sanitarno-zdravstvenoj oblasti, koji su naročito aktuelni u vreme pandemije zarazne bolesti i vanrednog stanja - Zakon o zaštiti stanovnistva od zaraznih bolesti (član 75.) i  Zakon o sanitarnom nadzoru (čl. 28. i 29). Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisuje da preduzimanje izuzetno hitnih mera radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, prema ovom zakonu, sanitarni inspektor može narediti i usmenim rešenjem, u skladu sa zakonom, koje se unosi u zapisnik o izvršenom sanitarnom nadzoru, a protiv rešenja može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, koja ne odlaže izvršenje. Isto je propisano i u Zakonu o sanitarnom nadzoru, kao osnovnom zakonu u sanitarno-zdravstvenoj oblasti.

ZUP u članu 145. stav 2. propisuje da na zahtev stranke, ako je podnet u roku od 60 dana od donošenja usmenog rešenja, organ mora da izradi i dostavi stranci pismeno rešenje u roku od osam dana od postavljanja zahteva, dok ZoIN u članu 37. stav 4. propisuje nešto drugačije pravilo – da je, u slučaju nalaganja mera i radnji usmenim rešenjem, inspektor dužan da bez odlaganja sačini službenu belešku o naloženoj meri, kao i da u roku od tri dana od dana izricanja usmenog rešenja, donese pisano rešenje.

Saglasno odredbama posebnih zakona, članu 39. stav 3. ZoIN i članu 155. stav 2. ZUP, žalba protiv rešenja kojim se izriču upravne mere ne odlaže njegovo izvršenje. Članom 201. ZUP uređeno je izvršenje usmenog rešenja, propisivanjem da usmeno rešenje može da se izvrši odmah, bez donošenja rešenja o izvršenju.

Odluka o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću u članu 4a predviđa da se mere karantina primenjuju u postupku integrisanog upravljanja granicom tako što organ nadležan za inspekcijski nadzor u oblasti zdravstvenog i sanitarnog nadzora meru upućivanja u karantin i meru stavljanja pod zdravstveni nadzor, zbog ispunjenosti uslova utvrđenih zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, nalaže tako što donosi usmeno rešenje, koje saopštava licu kome se mera izriče – uz pouku o pravnom sredstvu. Ako lice kome je izdato usmeno rešenje zahteva da mu se izradi i dostavi pisano rešenje – takvo rešenje, za ova lica izrađuje i dostavlja organ nadležan za inspekcijski nadzor u oblasti zdravstvenog i sanitarnog nadzora. U tom smislu, Uredba o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja u članu 3. stav 2. propisuje da propisani rokovi za izjavljivanje pravnog sredstva protiv usmenog rešenja nadležnog organa donetog u primeni hitnih mera radi sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 tokom vanrednog stanja, te za podnošenje zahteva za dostavljanje pismenog otpravka tog rešenja, počinju da teku od prestanka vanrednog stanja.

Odluka i Uredba, kao posebni propisi doneti za vreme vanrednog stanja, upućuju na primenu ZUP – član 143, odakle proizlazi, kako zaključujemo, da se na usmena rešenja koje donese sanitarna inspekcija, odnosno inspekcijski organ nadležan za zdravstveno-sanitarni nadzor, za vreme vanrednog stanja, u pogledu obaveze i roka za izradu pismenog otpravka tog rešenja ne primenjuje član 37. stav 4. ZoIN, koji propisuje obavezu izrade pismenog otpravka usmenog rešenja u roku od tri dana od dana izricanja usmenog rešenja, nego član 145. stav 2. ZUP, koji propisuje da se pismeni otpravak rešenja donosi na zahtev stranke, ako je podnet u roku od 60 dana od donošenja usmenog rešenja, a u roku od osam dana od postavljanja zahteva, s tim da, saglasno Uredbi, ovi rokovi iz ZUP-a počinju da teku od prestanka vanrednog stanja.

Pitanje br: 13 Finansije 02.04.2020

Da li je neophodan nalog za kontrolu za postupak poreske kontrole, koji je započeo pre uvođenja vanrednog stanja i za koji je izdat nalog, a čije trajanje je isteklo pre uvođenja vanrednog stanja i nije izdat novi nalog, a kontrola je nastavljena neposredno pre uvođenja i nakon uvođenja, kao i za vreme vanrednog stanja?


Odgovor

Za postupak poreske kontrole, saglasno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA), Zakona o inspekcijskom nadzoru (ZoIN) i Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP), neophodan je nalog za poresku kontrolu, koji sadrži, pored ostalog, predmet kontrole i njeno planirano trajanje. Trajanje inspekcijske kontrole može se produžiti, kada je to potrebno, dopunom naloga (dopunskim nalogom). Krug razloga kada se poreska kontrola, odnosno njen nastavak može vršiti bez naloga za kontrolu, odnosno dopunskog naloga je postavljen u vidu sledećih izuzetaka: poremećaj u prometu na tržištu ili indicija da je povećan obim nelegalne trgovine - kada se poreska kontrola vrši na osnovu vanrednog plana kontrole koji donosi ministar finansija, kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, kontrola u vezi radnog angažovanja lica, kontrola otpremanja i dopremanja proizvoda u akcizna skladišta; zatim, sprečavanje ili otklanjanje neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet (što nije karakteristično za predmet poreske kontrole) i kada se donosi usmeno rešenje (kada poreski inspektor oceni da je ugrožena naplata poreza - preduzimanje hitnih mera u javnom interesu). Takođe, među ove razloge možemo da ubrojimo i obezbeđenje dokaza, ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći docnije izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano, ali se to čini do izdavanja naloga.

Ako nisu posredi nabrojani razlozi kada se poreska kontrola može vršiti bez naloga, u slučaju produženja trajanja inspekcijske kontrole – pre i posle uvođenja vanrednog stanja - potrebno je izdati i poreskom obvezniku (kontrolisanom subjektu) dostaviti, pored osnovnog naloga, dopunski nalog koji se odnosi na planirano trajanje koje nije pokriveno osnovnim nalogom. Nepostojanje naloga koji obuhvataju ceo period sprovođenja poreske kontrole u takvom slučaju, prema našem mišljenju, čini bitnu povredu pravila postupka. Dopunski nalog bi se, zbog vanrednih okolnosti, dostavio elektronskim putem, a nastavak poreske kontrole bi se, takođe, sprovodio na daljinu – preko elektronske pošte, telefona i, po potrebi, drugih sredstava komunikacije.

Pitanje br: 12 Ostalo 01.04.2020

Da li je je moguće drugačije organizovati procedure za transport robe u odnosu na trenutnu praksu gde se strana vozila i vozači kamiona zaustavljaju tokom policijskog časa i čeka se da se formiraju konvoji kamiona, što nekada traje čitavu smenu? Predlog bi mogao biti da se uvede sistem najava o vremenu dolaska kamiona ili da se uvede dnevna satnica polaska konvoja sa punktova pored gradova/mesta ili neki drugi sistem koji bi predupredio ovakve problema na terenu.


Odgovor

Na inicijativu NALED-a, MUP je od 2. aprila najavio ukidanje obaveznog formiranja konvoja za kamione na ulasku u Srbiju, već će kamioni tokom policijskog časa moći slobodno da voze, s tim da će biti definisane pumpe koje će tokom ovog perioda biti otvorene, pa će kamioni morati da koriste isključivo odobrene trase vožnje.

Pitanje br: 11 01.04.2020

Objavljeno je da će najavljene mere podrške države važiti samo za poslodavce koji od uvođenja vanrednog stanja nisu smanjili broj zaposlenih za više od 10%, ali postoji pitanje da li će u taj broj ulaziti i radnici koji su bili zaposleni na određeno vreme a kojima je ugovor istekao u vreme uvođenja vanrednog stanja, ili slučajevi gde su zaposleni prestali sa radom na sopstvenu inicijativu (npr. taksisti stariji od 65 godina koji zbog zabrane kretanja nisu mogli da rade). 


Odgovor

Prema tumačenju stručnog tima NALED-a, ekonomske mere Vlade važe za poslodavce koji su u vreme vanrednog stanja otakazali ugovor o radu za ne više od 10% zaposlenih, ne računajući zaposlene na određeno vreme, kojima je ugovor o radu istekao nakon uvođenja vanrednog stanja, pa potom nije zaključen novi, kao ni one poslodavce koji su privremeno prekinuli obavljanje delatnosti posle 15. marta.

Prema našem mišljenju, zaposleni kojima je od uvođenja vanrednog stanja na njihov zahtev prestao radni odnos kod poslodavca (prestanak radnog odnosa otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog) ne ulaze u previđeni broj zaposlenih (ne više od 10%) koji je uslov za korišćenje ekonomskih mera Vlade. Naime, Zakon o radu poznaje prestanak radnog odnosa, pored ostalog, otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog, kao i sporazumom između zaposlenog i poslodavca (član 175). U pitanju su različiti osnovi za prestanak radnog odnosa. Otkaz od strane zaposlenog uređen je članom 178, a otkaz od strane poslodavca uređen je čl. 179 - 191. Zakona o radu.

Imajući u vidu cilj ekonomskih mera Vlade za prevazilaženje negativnih posledica pandemije po privredu, koji se ogleda u pomoći poslodavcima da očuvaju radna mesta i zadrže zaposlene u radnom odnosu, tako da poslodavci ne budu primorani da otkazuju ugovore o radu, te da su otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog i otkaz ugovora o radu od strane poslodavca različiti pravni osnovi za prestanak radnog odnosa, kod kojih je inicijativa za prestanak radnog odnosa različita, tj. dolazi od različitih ugovornih strana, sa posledičnim različitim pravnim uređenjem, mišljenja smo da se zaposleni kojima je, od uvođenja vanrednog stanja, na njihov zahtev prestao radni odnos kod poslodavca ne ubrajaju u predviđeni procenat (ne više od 10%), kao uslov za korišćenje ekonomskih mera Vlade.

Dodatno, na istoj liniji razumevanja i tumačenja ekonomskih mera Vlade i zakonskih odredaba, mišljenja smo da se u ovaj procenat ne ubrajaju ni zaposleni kojima je radni odnos prestao po osnovu sporazuma između zaposlenog i poslodavca (član 177. Zakona o radu), kao ni zaposleni kojima radni odnos prestaje zbog ostvarenja uslova za odlazak u penziju (tzv. prirodni odliv zaposlenih).

Pitanje br: 10 Radno pravo 01.04.2020

Kako poslodavac treba da reguliše radno pravni status zaposlenog u samoizolaciji? Kako organizovati dostavljanje potvrde iz doma zdravlja o bolovanju?


Odgovor

Prema objašnjenju Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, imaju pravo na naknadu zarade. Naknada zarade pripada zaposlenom prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, u slučaju kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini. Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osigurnje. Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalјu skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.

Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i  doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih istu nije mogao da dostavi.

Pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, nema osiguranik, ako je namerno sprečavao ozdravlјenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer prekršaj samoizolacije/karantina). Naknada zarade, u slučaju samoizolacije zbog zdravstvenog nadzora nad zaraznom bolešću COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 i mera ograničenja kretanja, odnosno mera kućne izolacije, biće regulisana posebnim aktom Vlade. Zaposleni je dužan da dostavi poslodavcu rešenje nadležnog organa o samoizolaciji.

Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavlјaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavlјju poslovi za koji je zaklјučen ugovor).

Pitanje br: 9 Finansije 30.03.2020

Da li postoji mogućnost produženja, odnosno odlaganja roka za podnošenje poreskih prijava?


Odgovor

Poreska uprava može poreskom obvezniku, na njegov pismeni zahtev, podnet pre isteka roka za podnošenje poreske prijave, da odobri produženje roka podnošenja iz opravdanih razloga (bolest, odsustvovanje iz zemlje, nesrećni slučaj, elementarna nepogoda većih razmera i sl.), dok ti razlozi ne prestanu, a najduže za šest meseci od dana isteka zakonskog roka za podnošenje prijave. O zahtevu za produženje roka za podnošenje poreske prijave rešava zaključkom Poreska uprava u mestu u kojem se podnosi poreska prijava, u roku od pet dana od dana prijema zahteva. Ako je istekao zakonski rok za podnošenje poreske prijave i zahtev iz stava 1. ovog člana je odbijen, poreska prijava se mora podneti u roku od pet dana od dana dostavljanja zaključka o odbijanju. Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana nije dozvoljena žalba. Tokom vanrednog stanja, zahtevi se mogu podneti elektronski, u skladu sa obaveštenjem Poreske uprave.

Pitanje br: 8 27.03.2020

Da li inspekcija za vreme vanrednog stanja primenjuje Uredbu o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 41/2020) u vanrednim nadzorima u kojima zapisnički nalaže mere za otklanjanje nepravilnosti?


Odgovor

Članom 2. stav 1. ove uredbe propisano je da stranke u postupcima, za vreme vanrednog stanja u Republici Srbiji, ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima propisanim ili određenim u skladu sa zakonima kojima se uređuje opšti upravni postupak ili posebni upravni postupci. Ove odredbe primenjuju se na blagovremenost primedaba na zapisnik, koje stavlja stranka u postupku inspekcijskog nadzora (nadzirani subjekat), kao posebnom upravnom postupku, a za koje je članom 36. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru utvrđen rok od pet radnih dana od prijema zapisnika. Takođe, ove odredbe primenjuju se i na blagovremenost žalbe na rešenje, ako nadzirani subjekat (stranka) ne bi postupio po upravnim merama izrečenim na zapisnik, pa bi inspektor u narednom koraku doneo rešenje kojim bi izrekao upravne mere, a protiv kog rešenja žalba, u skladu sa vanrednim stanjem i hitnim merama, ne odlaže izvršenje. Prema našem mišljenju, iz člana 2. stav 1. ove uredbe proizlazi da primedbe na zapisnik i žalba protiv rešenja ne bi mogli da budu neblagovremeni, odnosno odbačeni zbog propuštanja roka, kao formalnog nedostatka, nego bi se cenili po suštini i oni koji su podneti posle proteka roka. Nalazimo da, shodnom primenom pravila o neodložnom dejstvu žalbe (član 39. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru i član 155. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku), primedbe na zapisnik ne odlažu izvršenje mera za otklanjanje nepravilnosti, jer je neophodno preduzimanje hitnih mera koje ne trpe odlaganje, radi zaštite javnog interesa u delokrugu inspekcije u vanrednom stanju uzrokovanom epidemijom, što se navodi u zapisniku koji inspektor sastavlja. Istovremeno, smatramo da je potrebno zapisnikom upoznati nadziranog subjekta i o tome da, saglasno članu 2. stav 1. ove uredbe, za vreme vanrednog stanja, ne može snositi posledice nepostupanja u roku za primedbe, u smislu njihovog blagovremenog stavljanja, te da će inspektor i neblagovremene primedbe naknadno razmotriti i odlučiti o njima. Pritom, prema članu 3. stav 1. ove uredbe, rokovi koji ističu za vreme vanrednog stanja, a odnose se na preduzimanje upravnih radnji, okončanje upravnih postupaka i odlučivanje po izjavljenim pravnim sredstvima, smatraće se isteklim kad istekne 30 dana od prestanka vanrednog stanja. Time se rokovi za odlučivanje inspekcije i drugostepenog organa po podnetim, odnosno izjavljenim pravnim sredstvima – primedbe na zapisnik i žalba protiv rešenja – produžavaju za 30 dana od dana prestanka vanrednog stanja.

Pitanje br: 7 Ostalo 25.03.2020

Da li na nivou države postoje preporučena pravila postupanja u postupcima javnih nabavki za vreme vanrednog stanja? Trenutno postoji puno slučajeva nejednakog postupanja naručilaca u sprovođenju postupaka javnih nabavki, čime se narušava transparentnost postupka, kao i načelo jednakosti ponuđača. Da li je moguće objaviti preporučena pravila i prakse?


Odgovor

Na inicijativu Udruženja ponuđača Srbije, Uprava za javne nabavke je na svom vebsajtu objavila Obaveštenje sa preporukama u vezi sa sprovođenjem postupaka javnih nabavki u toku vanrednog stanja

Pitanje br: 6 Radno pravo 24.03.2020

Da li kompanije mogu da očekuju od MUP-a povratnu informaciju da je njihovim zaposlenima odobreno kretanje u vreme policijskog časa (nakon procedure prijave preko Ministarstva privrede) i da li je, u slučaju dobijanja takvog odobrenja od MUP-a, neophodno da svaki zaposleni poseduje radni nalog svoje kompanije za svaki pojedinačni izlazak?


Odgovor

Važno je automatizovati proceduru prijave što je pre moguće. Za unapređenu registraciju zaposlenih za policijski čas planira se posebna aplikacija koja je u fazi razvoja. Prema trenutnoj proceduri, privrednici upućuju spisak zaposlenih na koje se odnosi dozvola kretanja Ministarstvu privrede, koje zahteve prosleđuje MUP-u. Poslodavac je dužan da svakom zaposlenom na spisku izda radni nalog za svaki pojedinačni izlazak u periodu od 17 do 5 časova. U međuvremenu, NALED je uputio predlog da kompanije svojim zaposlenima izdaju trajne radne naloge, prema vrsti posla koju zaposleni obavljaju, radi ubrzanja postupka i smanjenja administracije. 

Pitanje br: 5 Finansije 24.03.2020

Da li je moguće u toku trajanja vanredne situacije usled COVID-a sve donacije hrane, lekova i medicinske opreme osloboditi plaćanja poreza?


Odgovor

NALED predlaže ukidanje poreza na donacije u cilju podsticanja filantropskog postupanja kompanija i prikupljanja hrane, lekova i medicinskih sredstava za najugroženije kategorije i ustanove.

Pitanje br: 4 Finansije 21.03.2020

Da li bi lokalna samouprava kao naručilac mogao da primeni član 109. stav 2. Zakona o javnim nabavkama i obustavi pokrenute postupke javnih nabavki, s tim da obustavljene postupke pokrene u ovoj budžetskoj godini nakon prestanka vanrednog stanja?


Odgovor

Prema obaveštenju Ministarstva finansija svim lokalnim samoupravama (br.021-01-0007512020-03 od 18.3.2020), navodi se da se zbog izmene prioriteta mogu sprovoditi samo javne nabavke koje su neophodne imajući u vidu proglašeno vanredno stanje

Pitanje br: 3 Zaštita zdravlja 20.03.2020

Kada će biti omogućena nabavka i distribucija zaštitnih maski, posebno je hitna situacija u proizvodnim delatnostima, pre svega prehrambenoj industriji?


Odgovor

Prema saopštenju Vlade Srbije, svoj privredi registrovanoj na teritoriji Srbije je od 24.3.2020. dozvoljen uvoz maski za potrebe zaštite svojih zaposlenih

Pitanje br: 2 Radno pravo 23.03.2020

Da li je na zahtev ili uz pristanak radnika moguće dežurstvo u trajanju od 24h, tamo gde je dežurstvo obavezno po zakonu, a nakon toga da zaposleni dobija 96h odmor, za vreme vanrednog stanja, zbog nemogućnosti poslodavaca kao i radnika da se drugačije organizuju?


Odgovor

Stav NALED-a da je odgovor potvrdan - naravno, uz saglasnost zaposlenog i obezbeđene tehničke i zdravstveno-sanitarne uslove. Smatramo da je ovo saglasno članu 3. alineja prva Uredbe o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja, kojom je propisano da poslodavac čija je priroda delatnosti takva da nije moguće organizovati rad van prostorija poslodavca, treba da svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja i to da, ukoliko je to moguće i ne iziskuje dodatna sredstva, organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavlјao istovremeno u jednoj prostoriji. Ovde se radi o odstupanju od Zakonom o radu zagarantovanog prava na smenu u trajanju od najduže 12 časova dnevno, koje ima svoj osnov u Ustavu i Uredbi, zbog vanrednog stanja.

Pitanje br: 1 Radno pravo 20.03.2020

U kom iznosu se isplaćuju zarade za zaposlene koji su zbog ograničenja (npr. mala deca itd.) faktički na radu od kuće, a po prirodi posla ne mogu raditi od kuće (npr. prodavci)?


Odgovor

Zakonom o radu (ZoR) nije izričito uređeno pitanje zarade za vreme vanrednog stanja. Prema mišljenju stručnog tima NALED-a, najbliže ovoj situaciji su odredbe čl. 117. i 116. ZoR. Članom 117. je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom, a opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.

Član 116. ZoR propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade iz stava 1. ovog člana, a pre davanja ove saglasnosti, ministar će zatražiti mišljenje reprezentativnog sindikata grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike.

Premda Zakon o radu ne određuje visinu naknade zarade ukoliko je nije propisao poslodavac, ona ne bi smela da bude niža od 60% prosečne zarade u proteklih 12 meseci, shodnom primenom člana 116. ZoR. Socijalno-ekonomki savet, posle vanredne sednice, zauzeo je ovakvo stanovište – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja: https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/djordjevic-omoguciti-rad-od-kuce-gde-god-je-moguce  Izvod: “U slučaju smanjenja obima rada, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje u visini 60% prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade.” Sledi da, u skladu sa zakonom i opštima aktom, zarada može biti u rasponu od 100% do 60%, ali ne ispod minimalne zarade.

This website uses cookies to ensure the best user experience. By continuing to browse the site, you consent to the use of cookies.

CONTINUE LEARN MORE