Primena ESG kriterijuma izazov, ali i šansa za veću konkurentnost i izvoz
Spremnost kompanija da ulažu u tehnologiju i inovacije za zelenu tranziciju, finansijskog sektora da podrži takve investicije, a nadležnih institucija da ustanove jasne regulatorne smernice za primenu ESG standarda, među ključnim su mehanizmima kako bi se srpska privreda što bolje pripremila za primenu održivih ciljeva i praksi poslovanja, u skladu sa EU standardima. Za Srbiju je važno da prati ESG prakse i regulative, ali i da ih prilagođava domaćoj ekonomiji.
To je zaključak predstavnika korporacija, malih i srednjih preduzeća, startapa, naučne zajednice, institucija, bankarskog sektora i civilnih organizacija sa okruglog stola „ESG kriterijumi – podsticaj i/ili ograničenje privrednog razvoja i konkurentnosti“, koji je organizovao NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida).
- ESG regulative donose brojne izazove kojima su izložene sve ekonomije EU i svi učesnici u lancima snabdevanja, a pritisak je još snažniji na privrede Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija. Međutim, adekvatan odgovor na ove zahteve i primena ESG standarda mogu biti i šansa za našu privredu, ne samo da zaustavi zaostajanje za evropskim ekonomijama, nego i da taj proces preokrene, podigne konkurentnost i prisutnost na EU tržištima – istakao je direktor za poslovno savetovanje u PwC Vladislav Cvetković.
On je predstavio Analizu karbonskog otiska i održivosti u primarnoj ratarskoj proizvodnji, koju je inicirao i izradio NALED, u saradnji sa kompanijom PwC, uz podršku Sida, u okviru projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“. Istraživanje je urađeno na nivou celog lanca od njive do trpeze, a nalazi pokazuju da ova industrija godišnje emituje šest miliona tona CO₂. Od toga 66% dolazi iz primarne proizvodnje, dok sektor prerade generiše 24% . Bitno je da se sprovede tranzicija sa konvencionalne na regenerativnu poljoprivredu, jer ovaj sektor učestvuje sa 7% u BDP-u i čini 18% ukupnog godišnjeg izvoza Srbije .
Za industrije pogođene CBAM direktivom EU, odnosno uvođenjem taksi na prekograničnu emisiju CO₂, među kojima je i cementna, od značaja je omogućavanje korišćenja obnovljivih izvora energije i alternativnih goriva u proizvodnji, rečeno je na okruglom stolu.
Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Rade Mrdak naveo je da su planovi Vlade Srbije da se nizom strateških dokumenata, čije je donošenje već počelo, i konkretnim merama, u narednim godinama smanje emisije CO₂ za 33% u odnosu na period iz 1990, ali i olakša industrijama početak primene CBAM regulative. U vezi sa tim, Mrdak je najavio donošenje novog Zakona o energetici sledeće godine.
- Iskreni smo sa privredom kada je reč o brzini dekarbonizacije energetskog sektora, ali nećemo da budemo brzopleti, vodimo računa o sigurnosti i stabilnosti sistema. Angažovali smo eksperte i započeli rad na Analizi modela za određivanje cena za karbonski otisak koja bi trebalo da bude gotova do jeseni. Do 2030. želimo da imamo svaki drugi kilovat struje koji dolazi iz zelene energije – istakao je Mrdak.
Osim sistemske podrške velikim kompanijama i korporacijama, koje su i najdalje odmakle u ESG tranziciji, dodatna pomoć biće potrebna malim i srednjim preduzećima, koji čine 90% privrednih subjekata u Srbiji i imaju udeo od oko 50% u BDP-u, a kako bi sačuvali svoju konkurentsku poziciju u lancima snabdevanja i iskoristili ESG potencijal za rast i kreiranje nove vrednosti.
Učesnici su se složili i da je značajno uvezivanje nauke i privrede u procesu tranzicije ka održivom poslovanju. Smiljana Krivokuća, direktorka BIO4, ukazala je da će država kroz rad kampusa, strateški osnaživati i usmeravati zajedničko kreiranje inovativnih rešenja ka ubrzavanju zelene i digitalne tranzicije. Milena Popović Martinelli iz EBRD-ja istakla je da postoje izvori finansiranja za zelene projekte, kao i da je potrebno obezbediti bespovratna sredstva za inovativne investicije.
