Austrijski studenti se upoznaju sa srpskom privredom - Predstavnici Univerziteta u Beču posetili NALED

O tome kako je izgledalo domaće poslovno okruženje pre nekoliko decenija, a kako izgleda danas, kao i kako u Srbiji izgleda dijalog o reformama, saznali su studenti Bečkog univerziteta koji su bili u poseti NALED-u.

Predstavnike jednog od  najstarijih i najvećih univerziteta u Austriji dočekali su izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović, predsednik Saveza za fer konkurenciju Zoran Daljević i  savetnik za ekonomski razvoj u NALED-u Marko Danon.

- Mi smo prva privatno-javna asocijacija u našoj zemlji čija je misija da uskladi stavove sva tri sektora društva - privatnog, javnog i civilnog i zastupa njihove interese kako bi se efikasnije došlo do najboljih i sveobuhvatnih rešenja za podsticanje ekonomskog razvoja kroz reforme u cilju unapređenja privrednog okruženja – kazala je u uvodnom obraćanju Violeta Jovanović.

Ona je informisala goste da NALED ima sedam saveza – za fer konkurenciju, životnu sredinu, eUpravu, hranu i poljoprivredu, zdravlje, investicije i lokalne samouprave.

Predsednik najstarijeg saveza Zoran Daljević rekao je da grupa koju vodi uključuje više od 60 članova, od kojih su uglavnom velike korporacije koje generišu godišnje oko 5% BDP-a Srbije.

- NALED sam izabrao jer sam ovu organizaciju prepoznao kao mesto odakle mogu da utičem na poslovno okurženje u Srbiji i menjam ga na bolje – istakao je Daljević.

Kako je naveo, neke od tema kojim se Savez za fer konkurenciju bavi su unapređenje sistema fiskalizacije i proširenje obuhvata bezgotovinskog plaćanja. implementacija sistema elektronske razmene računa, povećanje predvidljivosti poslovanja i smanjenje parafiskalnih opterećenja, regulatorno uređenje fleksibilnih oblika rada, sprovođenje i izveštavanje o Programu za suzbijanje sive ekonomije....

Marko Danon je kazao da je Srbija postala prava otvorena ekonomija na koju veoma utiču izvozna tržišta,  gde je dominantna EU koja čini više od 60% našeg izvoza.

-   U poslednjih nekoliko godina naša zemlja beleži privredni rast u proseku od oko 3%, ali je on veoma neujednačen. Rast se najviše oseća u većim gradovima i predvode ga velike kompanije. Zarad dostizanja nivoa razvoja uporedivog onome u zemljama EU, biće nam potreban snažniji rast i to u dužem vremenskom periodu.

Danon je takođe dodao da postoje i neki rizici vezani za ekonomsku aktivnost i privredni rast i naveo u tom smislu da je srpska privreda relativno visoko karbonski intenzivna, odnosno da ekonomija proizvodi natprosečno mnogo emisija CO2.

- Naša zemlja je u energetskom smislu fokusirana na fosilna goriva, sa više od 60% udela u proizvodnji električne energije, i dodatno, ova fosilna goriva se gotovo u potpunosti odnose na lignit – energent koji je relativno nekaloričan i uz to čije sagorevanje proizvodi velike količine CO2– naglasio je Danon.