Zajedno za alternativno finansiranje lokalnih inicijativa

Violeta od 1998. gradi ekspertizu u oblasti lokalnog razvoja kao stručnjak i tim lider na USAID-ovim programima u Srbiji i regionu, kroz osmišljavanje, zagovaranje i realizaciju razvojnih projekata u vrednosti od preko 10 miliona dolara. Kao prvi zaposleni u NALED-u, na poziciji izvršnog direktora od jula 2007. pokreće osamostaljivanje i izgradnju članske organizacije koja kasnije izrasta u najveću javno-privatnu asocijaciju usmerenu na izgradnju ambijenta za poslovanje u jugoistočnoj Evropi. Po zvanju je diplomirani filolog a dodatno obrazovanje u domenu ekonomije i projektnog menadžmenta stiče na specijalizovanim obukama i studijskim programima u SAD i Evropi. Angažovana je kao motivacioni govornik i moderator na stručnim skupovima na temu ženskog preduzetništva i liderstva u zemlji i inostranstvu. Poseduje međunarodno iskustvo kao konsultant u oblasti standardizacije i zaštite intelektualne svojine. Član je Regionalnog saveta kao krovnog tela Mreže za povoljno poslovno okruženje koja okuplja državne institucije i sektorske organizacije iz Srbije, Hrvatske, BiH, Makedonije i Crne Gore na institucionalizaciji mehanizama za saradnju i jačanje konkurentnosti regiona. Aktivno doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa Srbije i ekonomskom osnaživanju žena kroz ulogu osnivača i predsednika Etno mreže.

Daniela Funke, od 2011. godine radi na razvoju, podršci i procenama GIZ-ovih projekata u oblasti administrativne reforme, borbe protiv korupcije, nabavke i spoljne kontrole, širom sveta. 2016. godine, Daniela dolazi na poziciju višeg koordinatora za pitanja izbeglica i migracija, za Evropu, Bliski Istok, Severnu Afriku i Centralnu Aziju. Nakon dugogodišnjeg iskustva na različitim projektima i temama, u aprilu 2020. godine Daniela postaje direktorka GIZ-a za Srbiju.

Veran Matić je predsednik Upravnog odbora Fonda B92 i od februara 2020. godine je na funkciju izvršnog direktora Srpskog filantropskog foruma. Vodio je niz filantropskih i društveno odgovornih akcija i kampanja: Bitka za bebe, i porodilišta, dobrovoljno davanje krvi, zaveštanje organa i povećanje banke potencijalnih davalaca koštane srži, prevencija raka dojke sa pokretnim mamografom, protiv nasilja u porodici, izgradnju šest sigurnih kuća, i druge. Društveno odgovorne i filantropske kampanje koje je vodio dobile su najveća svetska priznanja – od Bronzanog lava na Kanskom festivalu, preko nagrada Evropskog festivala kreativnosti, CRESTA Njujork, nagrada Evropskog parlamenta, brojne Virtus nagrade, kao i nagrade UEPS. Veran Matić je poznati aktivista u zemlji i svetu za slobodu medija i protiv nekažnjivosti nasilja nad novinarima i ubistava novinara, i tokom svih ovih godina, dobitnik je mnogih domaćih i međunarodnih nagrada, od kojih su najprestižnije sledeće: Francuski Orden legije časti, Sretenjski orden trećeg ranga, Nagrada Ulof Palme, Globalni lider za budućnost Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Heroj slobode štampe Međunarodnog novinarskog instituta (jedan od pedeset heroja slobode štampe od Drugog svetskog rata), Nagrada grada Beograda za novinarstvo, Menadžer godine Srpske asocijacija menadžera, i specijalna VIRTUS nagrada za doprinos filantropiji u Srbiji.

Tisa Čaušević se od 2006. godine bavi se regulativom i praktičnim politikama u oblasti hrane, veterinarske politike i poljoprivrede. Karijeru je započela radeći na poslovima međunarodne saradnje u Upravi za veterinu, Ministarstva poljoprivrede. Nakon toga počinje da radi za FAO (Agencija za hranu i poljoprivredu UN-a) na projektu suzbijanja avijarne influence (ptičijeg gripa). Po završetku projekta, tri godine radi na USAID Agrobiznis projektu, gde je bila zadužena za podršku razvoju privatnog sektora u oblasti stočarstva, nakon čega prelazi u sadašnje Ministarstvo za evropske integracije, gde je bila odgovorna za koordinaciju procesa pregovora o pristupanju Srbije u EU za oblast bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, poljoprivrede i ruralnog razvoja. Nakon četiri godine prelazi u globalnu IT kompaniju specijalizovanu za usaglašenost sa propisima iz oblasti hrane, gde je kao vođa tima radila na projektu uspostavljanja regulatorne platforme bazirane na novim tehnologijama, za međunarodne klijente. Tisa se profesionalno usavršavala u Londonu, UK (Food Standards Agency, DEFRA, 2015), Francuskoj (l’ENA, SGAE, 2014), bila je govornik na nekoliko međunarodnih konferencija (London, Amsterdam), predavač po pozivu na master studijama Pravnog fakulteta u Beogradu u oblasti evropskih integracija (2015-2017) i (ko)autorka je nekoliko publikacija o EU zakonodavstvu i procesu evropskih integracija u oblasti hrane i poljoprivrede. Tisa je doktorka veterinarske medicine, sa zavšenim evropskim master studijama iz bezbednosti i kvaliteta hrane, kao i MBA studijama iz agrobiznisa. Govori engleski i francuski jezik.

Bojana Tošić je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2004. godine. Karijeru je započela 2005. godine, kao advokatski pripravnik a od 2008. godine upisana je u Imenik advokata pri Advokatskoj komori Beograd. Ima više od 10 godina iskustva u oblasti regulatorne reforme, reforme javne uprave i upravljanju javnim politikama.Radila je kao konsultant na brojnim projektima finansiranim od strane Evropske Unije, Svetske banke (WB) i Američke organizacije za međunarodni razvoj (USAID). U periodu od 2007. do 2011. godine bila je pravni savetnik u Sekretarijatu Saveta za regulatornu reformu i analizu efekata propisa, a u periodu od 2008. do 2010. godine radila je kao koordinator pravnog tima Jedinice za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa Vlade Republike Srbije (tzv. giljotine propisa).Od jula 2013. godine radila je kao zamenik direktora Vladine Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa. Učestvovala je u izradi brojnih propisa, studija i izveštaja kako za potrebe javnog tako i privatnog sektora. Sertifikovani je trener Svetske banke iz oblasti analize efekata propisa.Od aprila 2014. godine obavljala je funkciju v.d. zamenika direktora Republičkog sekretarijata za javne politike (RSJP). Za v.d. direktora RSJP imenovana je 31. januara 2018. godine.

Poslednjih 17 godina razvijajući sve veći interes za državljanstvo, socijalne promene i podsticanje i savetovanje lokalne filantropije, Zapadni Balkan je postao Nathanov dom i posao. Radio je u okviru međunarodnih razvojnih programa-vodećih internacionalnih razvojnih programa usmerenih na angažovanje zajednice i civilnog društa i jačanje kapaciteta davanja grantova u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Uvek voli da čuje priče o kreativnim i inovativnim načinima pomoći pojedinaca i kompanija.

Kroz članstvo u upravnom odboru, svojim autoritetom i kontaktima, doprineo je jačanju saradnje sa lokalnim samoupravama, širenju članstva i promociji delovanja organizacije. Pokazuje izuzetnu odgovornost i spremnost da se angažuje na jačanju ugleda organizacije NALED-a kroz realizaciju inicijativa za opšte dobro. Kao jedan od pionira kampanje “Umetnost Srbije”, svojom podrškom doprineo je da se Šid prepozna kao sredina koja je iznedrila velika umetnička imena poput Save Šumanovića i Ilije Bašičevića Bosilja.  Kao jedan od prvih potpisnika deklaracije za zaštitu pčela, lično se angažovao i kao zagovornik NALED platforme za grupno finansiranje sa ciljem da se u saradnji sa širom zajednicom obezbede sredstva za podršku lokalnim inicijativama. U saradnji s izvršnom kancelarijom, nastupa krajnje odgovorno i pokroviteljski i nastoji da pruži punu podršku da se inicijative u kojima učestvuje uspešno sprovedu. Pristupačan, pouzdan i uvek tu za NALED.