Opasnost zanemarivanja ekonomskih tema u procesu pristupanja EU
Ekonomska pitanja čine više od tri četvrtine pregovora Srbije o pristupanju EU. Međutim, o njima se govori neuporedivo manje nego o političkim pitanjima, zaključak je doručka sa novinarima koji su NALED, Centar za evropske politike (CEP), portal European Western Balkans i Nacionalni konvent o EU (NKEU) danas organizovali u Beogradu.
Doručak je organizovan sa ciljem upoznavanja novinara sa Programom ekonomskih reformi (ERP) i ciklusom njegove izrade. ERP je najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu Evropske unije (EU) i kandidata (i potencijalnih kandidata) za članstvo u EU. To je ujedno i krovni ekonomski dokument Republike Srbije, jer za cilj ima celokupno unapređenje upravljanja ekonomskim politikama i ekonomskim razvojem. Svrha ovog dokumenta je priprema države za učešće uprocesu ekonomskog i fiskalnog nadzora koje se sprovodi u svim državama članicama EU (evropski semestar).
Koordinatorka NKEU, Nataša Dragojlović, rekla je na skupu da je ERP najznačajniji instrument za praćenje stanja u ekonomiji jer se kroz njega vide svi sektori, kako Vlada namerava da ih razvija i koja budžetska sredstva su tome namenjena.
- Važno je da imamo što više ovakvih dokumenata, koje javnost može da prati i koji privredi čine poslovanje izvesnim, ali taj dokument nikako nije zamena za Strategiju razvoja Srbije, koju Vlada treba da donese, i koja treba da bude uskladjena sa strategijama u EU, istakla je Dragojlović.
Dragojlović je dodala da su i politička pitanja usko u vezi sa ekonomskim i da „pitanja bezbednosti i ljudskih prava uključuju i ekonomsku bezbednost i ekonomska prava”. Ona je istakla i da veliki broj preporuka Konventa na nacrt ERP-a nailazi na prihvatanje kod institucija Republike Srbije.
- Ponosni smo da je tokom donošenja poslednjeg ERP-a preko 85% naših preporuka usvojeno, rekla je Dragojlović.
Direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike (RSJP) Bojana Tošić istakla je da su „reforme skupe, a budžet ograničen, pa se moraju pažljivo birati”. Ona je istakla da je RSJP sa Ministarstvom finansija razvio metodologiju kako da se proceni trošak svake mere koju predviđaju, kako bi mogli da se opredele za one koje će dati najbolje efekte na život građana,
- Iz godine u godinu kvalitet ERP-a je sve bolji. Imamo pohvale da je ovo jedan od najbolje pripremljenih dokumenata u procesu pristupanja EU. Međutim, ukoliko reforme definiše sama Vlada bez učešća stručne javnosti, civilnog sektora, građana, te reforme sami građani neće doživeti kao svoje. Neće doći do sprovođenja, ostaće samo na papiru, naglasila je Tošić.
Pomoćnica direktora u RSJP-u Dijana Ilić Zogović istakla je da svaka reforma treba da se nadoveže na preporuke Evropske komisije.
- Reforme treba da se izaberu po tome koji uticaj na konkurentnost privrede, na životnu sredinu, na rast zaposlenosti i trebalo bi da budu definisane u skladu sa tim, navela je Ilić Zogović.
Vršilac dužnosti pomoćnika ministra u Ministarstvu finansija, Verica Ignjatović izjavila je da ERP oslikava ono što se dešava u Evropskoj uniji.
- Sam ERP je poprilično povezan sa našim pregovaračkim procesom, sa svim našim strateškim dokumentima. O svemu ovome se posebno razgovara u Poglavlju 17 (Ekonomska i monetarna politika) koje vodi Narodna banka Srbije sa Ministarstvom finansija, navodi Ignjatović.
Prioritetne strukturne reforme donose se u cilju povećanja konkurentnosti nacionalne ekonomije, stvaranja privrednog rasta i razvoja i kreiranja novih radnih mesta i uslova za bolji život. Prioritetne oblasti obuhvaćene ERP-om za period 2020-2022. i prikazane kroz 22 strukturne reforme jesu: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge; poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije; istraživanje, razvoj, inovacije i digitalna ekonomija; trgovinske reforme; obrazovanje i veštine; zapošljavanje i tržište rada; socijalna zaštita i uključivanje.
Jelena Rančić, savetnica za regulatornu reformu iz NALED-a, najavila je da je u toku izrada monitoring izveštaja ERP-a.
- U okviru nezavisnog monitoringa za 2019. analizirano je 13 reformi, a radi se na još dve. Sve reforme su povezane s posledicama pandemije, objasnila je Rančić.
Doručak je organizovan u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ sprovode CEP, NALED i portal European Western Balkans, uz podršku Evropske komisije, sa fokusom na proučavanje ekonomskih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU i aktivno uključivanje organizacija civilnog društva u pregovore o pristupanju u odabranim ekonomskim poglavljima.
