SADRŽAJ

UVOD

COVID-19: USVOJENI PROPISI NAKON PROGLAŠENJA VANREDNOG STANJA

PROPISI USVOJENI U I KVARTALU

Podsticanje preduzetništva, zapošljavanja i fer konkurencije

Elektronska uprava i e-poslovanje

Imovina i urbanizam

Hrana i poljoprivreda

Zdravstvo

Zaštita životne sredine

PROPISI U PRIPREMI

UMESTO ZAKLJUČKA - Sprovođenje preporuka Sive knjige

UVOD

U 2019. godini započete su važne reforme  u oblasti podsticanja preduzetništva i registrovanja imovine, te se očekivalo da će u 2020, u godini redovnih izbora, Vlada i parlament nesmetano donositi i usvajati propise do izbora novih vršilaca dužnosti. Lokalni i parlamentarni izbori trebalo je da se održe 26. aprila, ali su zbog proglašenja vanrednog stanja usled opasnosti od širenja zaraze korona virusom izbori odloženi, te je period predizborne kampanje zamenila intenzivna regulatorna aktivnost u oblasti od značaja za poslovanje privrede, kao i kretanja i prava građana, u cilju prevencije širenja virusa i ublažavanja negativnih efekata na privredu. U ovom izveštaju, a imajući u vidu opisane okolnosti, dajemo pregled: a) propisa usvojenih u poslednje dve nedelje decembra i prvom kvartalu 2020. do uvođenja vanrednog stanja i b) propisa usvojenih tokom trajanja vanrednog stanja do momenta publikovanja ovog izveštaja sredinom aprila.

Kada je reč o regulatornoj aktivnosti pre uvođenja vanrednog stanja, može se reći da se se intenzitet razlikovao u zavisnosti od oblasti:

• Značajna reforma je sprovedena u cilju podsticanja preduzetništva, kroz izmenu Zakona o porezu na dohodak građana, kojim je uveden transparentan sistem paušalnog oporezivanja, omogućene su poreske olakšice za zapošljavanje mladih povratnika i stranih stručnjaka, kao i bivših “paušalaca”, dok su inovaciona privredna društva oslobođena od plaćanja poreza i doprinosa na zarade u prve tri godine poslovanja. Pored toga, uveden je test samostalnosti preduzetnika radi sprečavanja poreske evazije, koji je izazvao veliki odijum u javnosti i za koji je doneto i posebno uputstvo o primeni. Na inicijativu NALED-a doneta je nova Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje, koja je omogućila automatizaciju obračuna, donošenje poreskih rešenja na početku godine elektronskim putem i poreske olakšice za osetljive grupe paušalaca. Ostaje da se vidi kakvi će biti efekti ovog seta regulatornih mera.

• U oblasti imovinskih prava, nakon izmena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, unapređen je postupak dostave akata čime je omogućen brži, efikasniji i lakši način dostave za sve učesnike u postupku. Dodatno, kako bi se ubrzali postupci upisa, omogućen je i upis zabeležbi u vezi sa postupkom komasacije, kao i zabeležba svojstva kulturnog dobra, bez donošenja posebnog rešenja.
• NALED je bio inicijator izmena Zakona o porezima na imovinu koje omogućavaju upis u katastar preko operativnog jednošalterskog sistema, čime stranke više nemaju obavezu da se obraćaju nadležnim poreskim organima kako bi prijavile poresku obavezu za imovinu stečenu upisom u katastar preko javnog beležnika.
• Nakon više od 120 godina, usvojen je Zakon o arhivskoj građi, koji je temeljni propis za vođenje elektronskih arhiva, čime su otvorena velika vrata elektronskom kancelarijskom poslovanju javne uprave. U skladu sa tim je usvojena i Uredba o kancelarijskom poslovanju kojom se propisuje da je elektronsko kancelarijsko poslovanja organa javne uprave primarno u odnosu na klasično kancelarijsko poslovanje, koje podrazumeva rad sa papirima.
• Zakonom o Registru prostornih jedinica i adresnom registru obavezano je resorno ministarstvo da razvije informacioni sistem kroz koji će se preuzimati i koristiti podaci iz ovih registara. Zakonima o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, kao i Republike Srbije i Republike Crne Gore o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja, omogućeno je elektronsko poslovanje u regionu, jer je međusobno priznata validnost kvalifikovanih elektronskih potpisa, bez obzira u kojoj od tih država je konkretan potpis izdat.
• Pored dugo očekivanog Programa razvoja elektronske uprave za period 2020-2022. koji je i dalje u postupku usvajanja na Vladi,  donete su čak tri strategije iz oblasti digitalizacije: Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji (2020. - 2025), za koju je krajem marta istekao rok donošenja akcionog plana,  Strategija razvoja digitalnih veština (2020. - 2024) i Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji (2020. – 2027). Ovo su i ključni dokumenti javnih politika kojima su planirane mere Vlade u oblasti razvoja elektronskih javnih servisa i napretka društva uopšte.
• U oblastima poljoprivrede, zdravstva i zaštite životne sredine nije bilo značajnije zakonske aktivnosti, ali je u skladu sa ranije usvojenim zakonima usvojeno nekoliko podzakonskih akata.
• Donošenjem Pravilnika o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla omogućeno je da se male količine i tradicionalni proizvodi (peciva, voćni sokovi, turšija, ajvar, džemovi, sušeno voće i povrće) stave u promet uz fleksibilnije uslove (odstupanje od HACCP principa) kada su u pitanju standardi u procesu proizvodnje i prerade hrane. Donošenje ovog pravilnika podržao je i NALED u saradnji sa partnerskom organizacijom iz sektora organske poljoprivrede.
• U sektoru zdravstva prvi kvartal 2020. obeležilo je usvajanje propisa koji se redovno objavljuju početkom svake godine – Uredbe o planu zdravstvene zaštite, Pravilnika o ugovaranju zdravstvene zaštite iz obaveznog osiguranja sa davaocima usluga, Uredbe o mreži zdravstvenih ustanova, kao i Uredbe o robi i uslugama za koje se sprovode centralizovane javne nabavke.
• U oblasti životne sredine regulatorne aktivnosti gotovo da nije bilo uopšte: doneto je svega nekoliko tehničkih Pravilnika od strane Agencije za zaštitu životne sredine, koji se odnose na izveštavanje tj. dostavljanje podataka.

I na kraju,  15. marta 2020. doneta je Odluka o proglašenju vanrednog stanja: ("Sl. glasnik RS", br 29/2020-3) u cilju sprečavanja širenja virusa COVID-19 na period od 90 dana, čime je uspostavljen poseban pravni režim, o čemu će posebno biti reči u prvom delu ovog izveštaja.

COVID-19: USVOJENI PROPISI
nakon proglašenja vanrednog stanja

U cilju sprečavanja širenja COVID-19, a u skladu sa proglašenim vanrednim stanjem, odvija se dinamična regulatorna aktivnost. Vlada Republike Srbije je na predlog nadležnih ministarstava donela nekoliko uredbi, odluka, zaključaka i mera kojima reguliše oblasti od značaja za poslovanje privrede i kretanje i prava građana za vreme vanrednog stanja. Nadležna ministarstva u okviru svojih nadležnosti izdala su saopštenja o primeni propisa ili preporuke za postupanje u toku proglašene epidemije COVID 19.  Službeni glasnik Republike Srbije svakodnevno objavljuje nove propise, a na sajtovima Paragraf i Pravno-informacioni sistem Službenog glasnika dostupni su najvažniji akti koji regulišu novonastalu situaciju. U nastavku teksta, dat je kratak pregled ključnih akata:

Ograničenje kretanja i okupljanja

Uredba o merama za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br 31/2020-3, 36/2020-3, 38/2020-3, 39/2020-3, 43/2020-3, 47/2020-3, 49/2020-3) propisuje da Ministarstvo unutrašnjih poslova, uz saglasnost Ministarstva zdravlja, može privremeno da ograniči ili zabrani kretanje licima na javnim mestima, kao i da naredi pojedinim licima ili grupama lica koja su zaražena ili se sumnja da su zaražena da borave u tzv. samoizolaciji na adresi svog prebivališta, odnosno boravišta, sa obavezom javljanja nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.

Takođe, propisano je da se radi zaštite od širenja zaraznih bolesti na teritoriji Republike Srbije zabranjuje obavljanje:

• Javnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju autobusima, osim posebnog linijskog prevoza, koji će se za potrebe privrednih subjekata obavljati isključivo radi realizacije radnih zadataka zaposlenih, što je značajno reduciralo mogućnosti prevoza zaposlenih, naročito onih koji svoje poslove zbog specifičnosti radnih zadataka obavljaju u vreme zabrane kretanja (medicinsko osoblje, novinari, čišćenje prostorija i sl);
• Međunarodnog i unutrašnjeg železničkog saobraćaja za prevoz putnika, što je dodatno iskomplikovalo organizovanje prevoza zaposlenih do i sa radnog mesta, odnosno povećalo troškove dodatnog organizovanja prevoza zaposlenih i otežalo mogućnost dolaska na posao na poziv poslodavca iz drugog mesta, a po prekidu odmora, bolovanja i drugih vrsta odsustva.

Zaključak vlade 05 broj ("Sl. glasnik RS", br 53-2581/2020) o ograničavanju okupljanja građana na javnim, otvorenim i zatvorenim prostorima tako da distanca između lica mora biti najmanje 2 metra: propisan јe maksimalni broj ljudi na jednom mestu i razmak između ljudi na otvorenom prostoru i broj ljudi koji može boraviti u zatvorenom prostoru.

Naredba o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom prostoru ("Sl. glasnik RS", br 39/2020-7) kojom se zabranjuju javna okupljanja na celoj teritoriji Republike Srbije na javnim mestima u zatvorenim prostorima – kada se istovremeno okuplja više od pet lica, što je stvorilo probleme oko organizovanja rada na gradilištima i poslovnim prostorijama poslodavca.

Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br 34/2020-3, 39/2020-6, 40/2020-4) kojom je svim licima zabranjen izlazak van stanova, prostorija i objekata za stanovanje u stambenim zgradama i izvan domaćinstva (okućnica), u vremenu od 17 do 05 časova, osim subotom kada zabrana traje od 15 do 03 časova i nedeljom kada zabrana traje od 15 do 05 časova što je poslodavcima stvorilo dodatne probleme oko organizovanja poslovanja.

Odluka o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju ("Sl. glasnik RS", br 37/2020-3) kojom su zatvoreni svi granični prelazi za ulazak putnika u Republiku Srbiju – u međunarodnom drumskom, železničkom i rečnom saobraćaju, kao i za ulazak preko graničnih prelaza za pogranični saobraćaj prema susednim zemljama.

Odluka o važenju ličnih dokumenata državljana Republike Srbije za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 32/2020). Sva lična dokumenta državljana Republike Srbije (lična karta, putna isprava, vozačka dozvola, saobraćajna dozvola i oružni list) kojima je istekao ili istekne rok važenja smatraće se važećim za vreme dok je na snazi Odluka o proglašenju vanrednog stanja.

Organizacija rada

Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br 31/2020-3) propisuje da je poslodavac tokom trajanja vanrednog stanja dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće) za sva radna mesta za koja je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Takođe, poslodavac je dužan da u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, radno angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kao i da za zaposlene i radno angažovane, koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica, obezbedi dovoljne količine zaštitne opreme u skladu sa posebnim propisima.

Zaključkom Vlade 05 broj ("Sl. glasnik RS", br 53-3008/2020-20) preporučeno je poslodavcima da izmene svoj opšti akt, odnosno ugovor o radu ili drugi pojedinačni akt, u delu kojim se uređuje naknada zarade, odnosno naknada plate, i kojim je preporučeno da usklade svoje interne akte i ugovore o radu tako što će svima kojima je naložena mera izolacije ili samoizolacije, obezbediti pravo na naknadu zarade u visini od 100% osnova za naknadu zarade.

Zaklјučkom Vlade (05 broj 53-3041/2020) u vezi sa korišćenjem godišnjih odmora preporučeno je da zaposleni, koji u toku vanrednog stanja svoj posao obavlјaju svakodnevno, ali od kuće, odnosno na dalјinu, iskoriste preostali deo godišnjeg odmora za 2019. godinu u skladu sa zakonom, odnosno do 30. juna 2020. godine. Takođe, poslodavci mogu da dozvole korišćenje preostalog dela godišnjeg odmora za 2019. godinu zaklјučno sa 31. decembrom 2020. godine za zaposlene koji u toku vanrednog stanja redovno obavlјaju posao na svom radnom mestu.

Odlukom o posebnim merama pružanja usluga u oblasti trgovine na malo, koja obuhvata prodaju hrane i pića u ugostiteljskim objektima i prodaju hrane za nošenje ("Službeni glasnik RS", broj 39/2020), propisuje se da pravna lica i preduzetnici koji obavlјaju delatnost u oblasti trgovine na malo, koja obuhvata prodaju hrane i pića, tu delatnost, odnosno pružanje usluga, nastavlјaju da obavlјaju uz primenu posebne mere zaštite zaposlenih i korisnika usluga – koja podrazumeva da se serviranje i posluživanje hrane i pića gostima ne može vršiti neposredno u zatvorenom prostoru i u prostoru organizovanih bašti na otvorenom.

Takođe, propisano je da pravna lica i preduzetnici mogu nastaviti da pružaju navedene usluge:

• Uz organizovanje dostavne službe ili preko šaltera za pružanje usluga, bez ulaska lica kojima se pruža usluga u objekte;
• Ukoliko u odnosu na zaposlene i korisnike usluga, primene sve preventivne mere od uticaja na bezbednost i zdravlјe, i da u tom smislu donesu poseban plan primene mera, koji je sastavni deo akta o proceni rizika koji se donosi saglasno propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu.

Rokovi u sudskim i upravnim postupcima

Uredbom o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 38/2020),  propisano je da za vreme vanrednog stanja prestaju da teku rokovi za podnošenje tužbe u parničnom postupku, privatne tužbe u krivičnom postupku, predloge za pokretanje vanparničnog postupka ili postupka izvršenja i obezbeđenja, podnošenje tužbe u upravnom sporu i podnošenje ustavne žalbe. Isto važi i za rokove za izjavljivanje redovnih i vanrednih pravnih lekova ili za preduzimanje drugih procesnih radnji, što znači da u već pokrenutim postupcima tokom vanrednog stanja prestaju da teku rokovi za izjavljivanje žalbi i vanrednih pravnih lekova.

Vlada je prilikom usvajanja Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja zauzela logičan stav da tokom vanrednog stanja treba da dođe do prekida računanja rokova, te nastavka računanja roka nakon prestanka vanrednog stanja. To znači da ako je rok za izjavljivanje žalbe u sudskom postupku bio  npr. 25. mart 2020, obzirom da je Uredba objavljena 20. marta 2020, ako je rok za žalbu 15 dana, isti će isticati petog dana od dana objavljivanja završetka vanrednog stanja. Ovako, rešenje iz Uredbe nije u skladu sa načinom uređivanja ovog pitanja u  članu 103. stav 4. Zakona o parničnom postupku koji izričito propisuje da: „Ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kad sud ne radi, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana“. Imajući u vidu činjenicu da su parnični postupci pred sudom dvostranački, u kom stranke u postupku imaju izričito suprostavljene stavove, pa time i interese da se pozivaju na neblagovremenost žalbe ili vanrednog pravnog leka, iste bi trebalo podneti prvog narednog dana nakon proglašenja završetka vanrednog stanja, ako je rok isticao u periodu trajanja vanrednog stanja i na taj način izbeći prigovor neblagovremenosti i osporavanje rokova.

Dopunom Uredbe o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja je propisano da je u postupcima utvrđivanja, plaćanja, naplate i kontrole javnih prihoda poreskih i carinskih obveznika, primena ove uredbe ograničena isključivo na rokove za podnošenje pravnih lekova protiv prvostepenih rešenja i zaključaka nadležnih organa.

Uredbom o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 41/2020-3, 43/2020-3) propisano je da stranke ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima propisanim Zakonom o opštem upravnom postupku ili zakonima kojima se uređuju posebne upravne postupke (npr. Zakon o bankama, Zakon o osiguranju, Zakon o inspekcijskom nadzoru, zakoni u oblasti zaštite životne sredine itd.), koji ističu za vreme vanrednog stanja. Propisano je da će se pismena i obaveštenja od kojih počinju da teku prekluzivni rokovi, dostavljena u toku vanrednog stanja, smatrati dostavljenim 15 dana po isteku vanrednog stanja, dok će se rokovi za preduzimanje upravih radnji, okončanje upravnih postupaka i odlučivanje po izjavljenim pravnim sredstvima smatrati isteklim 30 dana po završetku vanrednog stanja.

Nejasno je zbog čega je zauzet stav da se uručenje de facto izvršeno tokom trajanja vanrednog stanja  treba smatrati izvršenim tek 15 dana od dana isteka vanrednog stanja, a ne npr. prvim danom nakon proglašenja završetka vanrednog stanja. Ovako će se smatrati ranijom dostava izvršena odmah nakon proglašenja završetka vanrednog stanja, nego dostava izvršena tokom vanrednog stanja, što je pomalo apsurdno. Međutim, upravni postupci su po pravilu jednostranački, što znači da u njima ne postoji sukob interesa stranaka, pa samim tim ni interes za ukazivanje na neblagovremenost žalbe i vanrednih pravnih lekova. Obzirom da će organi državne uprave, a nadamo se i organi lokalnih samouprava i ostali upravni organi, poštovati Uredbu, ovde ne postoji rizik odbacivanja žalbi i vanrednih pravnih lekova zbog neblagovremenosti. Međutim, ako ste stranka u upravnom postupku u kome ima više stranaka sa suprostavljenim interesima, odnosno ako kao stranka procenite da u određenom upravnom postupku postoji sukob vašeg interesa sa interesom trećih lica, koja mogu zatražiti da im se prizna svojstvo stranke u tom postupku, a koja bi se onda mogla pozivati na protok rokova u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, odnosno posebnim zakonima, najsigurnije ostaje postupanje na način na koji smo vam predložili i u pogledu sudskih postupaka.

Budžetska sredstva, fiskalne i poreske mere

Uredba o korišćenju finansijskih sredstava budžeta Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 38/2020), prema kojoj se postojeće budžetske aproprijacije mogu bez ograničenja usmeravati u tekuću budžetsku rezervu i koristiti za ublažavanje posledica izazvanih virusom COVID-19. Vlada RS će posebnim odlukama preusmeravati sredstva u skladu sa utvrđenim prioritetima.

Uredba o poreskim merama za vreme vanrednog stanja radi ublažavanja ekonomskih posledica ("Sl. glasnik RS", br. 38/2020-3) usvojena je sa ciljem povećanja likvidnosti poreskih obveznika. Uredbom je predviđeno da tokom trajanja vanrednog stanja prema poreskim obveznicima (preduzetnicima, poljoprivrednicima, pravnim i fizičkim licima) koji su potpisali reprogram sa Poreskom upravom (PU), neće biti preduzete mere prinudne naplate i to počev od rate koja  dospeva za mart 2020. godine, niti će im se obračunavati kamata u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Poreskim obveznicima koji tokom trajanja vanrednog stanja plate više ili manje poreza i drugih davanja obračunavaće se kamata po stopi u visini referentne kamatne stope NBS, koja je od 11. marta do 9. aprila 2020. iznosila 1,75% na godišnjem nivou, a odlukom izvršnog odbora NBS od 11. aprila 1,5%.

Odluka o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema ("Sl. glasnik RS", br. 33/2020-6) kojom su banke obavezane da dužnicima (fizičkim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima) ponude zastoj u otplati obaveza (moratorijum).

Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanјanјa ozbiljnog poremećaja u privredi ("Sl. glasnik RS", br. 54/20). Ovom uredbom bliže se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbilјnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom. Kao opravdani trošak za dodelu državne pomoći priznaje se stvarni gubitak subjekta, koji se dokazuje izveštajem nezavisnog procenitelja, informacijom o postojanju drugih postupaka od značaja za utvrđivanje opravdanog troška i informacijom o već dodeljenoj pomoći za iste troškove, mada se pomoć dodeljena po ovoj uredbi ne kumulira sa drugim vidovima državne pomoći.

Uredba o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima  za održavanјe likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima ("Sl. glasnik RS", br. 54/20). Program se odnosi na dodelu kreditnih sredstava privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u cilјu očuvanja stabilnosti finansijskog i privrednog sistema u uslovima potencijalnih rizika izazvanih vanrednom zdravstvenom situacijom i vanrednim stanjem.

Uredba o postupku za izdavanјe dužničkih hartija od vrednosti ("Sl. glasnik RS", br. 54/20). Uredbom  se uređuje pojednostavlјeni postupak za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti na teritoriji Republike Srbije.

Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanјima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima ("Sl. glasnik RS", br. 54/20) koja predviđa:

• Isplatu jednokratne novčane pomoći od 100 evra iz budžeta svim punoletnim građanima Republike Srbije nakon završetka vanrednog stanja;
• Oslobađanje od plaćanja PDV-a za proizvode i usluge donirane Ministarstvu zdravlja, RFZO i zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini, sa pravom odbitka prethodnog PDV-a;
• Fiskalne pogodnosti i direktna davanja privrednim subjektima koji se ne finansiraju iz budžeta, isključujući banke, druge platne institucije i institucije elektronskog novca, osiguravajuća i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskom fondovima i lizing kuće, a koji nisu smanjili broj zaposlenih za više od 10% od proglašenja vanrednog stanja pa do isteka 3 meseca nakon poslednjeg meseca za koji važi pogodnost, odnosno davanje (ne računajući zaposlene kojima je u ovom periodu istekao ugovor o radu na određeno vreme), odnosno preduzetnicima koji su osnovali radnju pre proglašenja vanrednog stanja, pa i ako su nakon proglašenja vanrednog stanja ušli u status mirovanja. Dodatni uslov za društva je i neisplaćivanje dividendi u novcu do kraja 2020. godine.

Fiskalne pogodnosti i direktna davanja privrednim subjektima odnose se na:

• Odlaganje dospelosti plaćanja poreza na zarade i doprinosa, odnosno prihoda od samostalne delatnosti, koji inače dospevaju u naredna tri meseca - do januara 2021, sa mogućnošću otplate u najviše 24 mesečne rate bez kamate;
• Odlaganje plaćanja akontacije poreza na dobit pravnih lica koje dospevaju u naredna tri meseca do predaje konačne poreske prijave za 2020, takođe sa mogućnošću plaćanja do 24 mesečne rate bez kamate;
• Preduzetnicima, mikro, malim i srednjim privrednim društvima uplata propisane minimalne zarade (neto) za naredna tri meseca za sve zaposlene, odnosno osnivače, na poseban namenski račun;
• Velikim privrednim subjektima uplata polovine propisane minimalne zarade (u neto iznosu) za svakog zaposlenog koji je od proglašenja vanrednog stanja dobio rešenje o prekidu rada bez krivice zaposlenog, odnosno po odluci državnog organa.

Isplata direktnih davanja će se obaviti preko Uprave za trezor na posebne novootvorene namenske račune koje će poslovne banke otvoriti svojim klijentima koji se opredele za pogodnosti, bez mogućnosti naplaćivanja naknade za otvaranje i zatvaranje računa.

Iako Uredba propisuje administrativno jednostavne postupke za ostvarivanje prava, ostalo je nekoliko pitanja u vezi sa tumačenjem člana 9. stav 1. Uredbe. Naime, većina poslodavaca u aprilu isplaćuje zarade za mart, pa se javila bojazan da li će novac, koji poslodavcu bude na raspolaganju tek u maju, moći da se uplati na račune zaposlenih kao deo aprilske zarade, budući da su martovske zarade ranije isplaćene.

Iz dosadašnjih uputstava i odgovora na pitanja, naše je razumevanje da će primena najverovatnije podrazumevati sledeće postupanje:

• Za korišćenje obe vrste podsticaja (za odlaganje plaćanja poreza i doprinosa i direktna davanja) za sva tri meseca prijavljuje se do 30. aprila, popunjavanjem datuma dospeća poreza i doprinosa 4.1.2021. u poreskoj prijavi PPP-PD, koja se podnosi najkasnije 30. aprila. S druge strane, privredni subjekti koji su već podneli ovu prijavu (za martovske zarade) mogli bi se prijaviti podnošenjem unapred poreske prijave za april do 30.4.2020., ili storniranjem već podnete poreske prijave (zahtev na obrascu ZIG) zajedno sa podnošenjem ispravljene poreske prijave za martovske zarade sa dospećem plaćanja na 4.1.2021. do 30.4.2020;
• S obzirom na to da najverovatnije nije moguće u prijavi naznačiti korišćenje samo jedne od dve pogodnosti, oni koji ne žele da koriste odlaganje plaćanja poreza, jednostavno će bez obzira na prijavu odlaganja, uplatiti porez i doprinose, a oni koji ne žele da koriste direktna davanja, ne prenose uplaćena sredstva na račune zaposlenih, i sredstva će na kraju jula biti vraćena pri zatvaranju namenskog računa;
• Direktna davanja se ne vezuju za tačno određene mesečne zarade, tako da svi poslodavci, koji su već isplatili martovske plate, mogu sredstva dobijena u maju koristiti za isplatu prvih narednih zarada, s tim što je važno da sredstva uplaćena u julu preusmere na račune zaposlenih što pre, a najkasnije do kraja jula, pošto će se nakon toga namenski računi gasiti i preostala sredstva vraćati Upravi za trezor. Zato je preporuka da se u julu deo zarade isplati akontativno odmah po dobijanju uplate na namenski račun.

U slučaju velikih privrednih subjekata, postupak je pak drugačiji  - oni imaju dodatnu obavezu da i Poreskoj upravi i Upravi za trezor dostave spisak zaposlenih za koje ostvaruju ovo pravo na posebnom obrascu u papiru. Ne vidimo razlog za dostavljanje istog spiska obema institucijama, a posebno čudi da se zahteva dostava u papiru, ako imamo u vidu da se obe institucije mogu smatrati naprednijim u sferi digitalizacije rada i činjenicu da je obustavljen direktan rad sa strankama za vreme vanrednog stanja. I ovde ostaje otvoreno pitanje koliko dana mesečno se smatra prekidom rada i da li se minimalna zarada isplaćuje proporcionalno broju dana tokom kojih su radnici u prekidu rada.

Kada je reč o prestanku ispunjenja uslova potrebnih za dodelu podsticaja, država se opredelila za veoma strog pristup – u roku od pet dana od prestanka ispunjenja potrebnih uslova dospeva na naplatu ukupan iznos odloženih davanja, odnosno isplaćenih podsticaja sa kamatom za kašnjenje u plaćanju definisanom Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Rizik da neće biti u stanju da zadrže radnike do novembra upravo i imaju subjekti koji su najviše pogođeni pandemijom i uvođenjem vanrednog stanja, pa je bojazan da će meru koristiti više oni koji su manje pogođeni, što nije bio cilj uredbe, niti je svrsishodno za oporavak privrede u relativno kratkom roku. Povrh toga, propisana je i prekršajna odgovornost u slučaju neplaćanja ovog dugovanja do poreske kontrole. Ovde takođe uočavamo prostor za diskreciju Poreske uprave, koja može nepokretanjem kontrole nekim subjektima ostaviti više vremena za plaćanje duga kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.

Članom 14. Uredbe propisano je da se od plaćanja PDV-a oslobađaju samo donacije dobara i usluga upućene Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, odnosno zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini. Ovim su neopravdano iz oslobođenja plaćanja PDV-a isključene donacije ka lokalnim samoupravama, neprofitnim i humanitarnim organizacijama, uključujući i donacije u hrani.

I ne zaboravimo na kraju da će se primena Uredbe dodatno precizirati pravilnicima koje je, na osnovu usvojene Uredbe potrebno doneti a koji uređuju:

• Postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa za privredne subjekte - pravna lica (član 5);
• Postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa za paušalce (član 8);
• Obrazac za spisak zaposlenih na prinudnom odmoru i samoizolaciji, koji podnosi veliko pravno lice Poreskoj upravi i Upravi za trezor (član 10).

Maloprodajne cene (MPC)

Uredba o ograničavanju MPC zaštitnih sredstava za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 40/2020, 43/2020 i 48/2020), kao i Uredba od dopuni i Uredba o izmenama Uredbe o ograničavanju MPC zaštitnih sredstava za vreme vanrednog stanja propisuju:

• Ograničenje MPC maski na 120 dinara, pri čemu prilikom kupoprodaje krajnji kupac, odnosno fizičko lice može kupiti najviše 10 komada;
• Da su sve isporuke koje obavlja RFZO oslobođene PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza, i ograničenje na MPC rukavica u iznosu od 40 dinara po komadu.

Odluka o ograničenju visine cena i marži osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme ("Sl. glasnik RS", br. 35/2020) doneta je u cilju sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom, nastalih usled širenja bolesti COVID-19. Odluka traje 30 dana (počevši od 18. marta 2020.) i propisuje sledeća ograničenja:

• Ograničenje cena odnosi se na određene prehrambene proizvode (brašno, hleb, ulje, šećer, so, voda, mesne prerađevine, proizvodi od mleka itd.), predmete opšte upotrebe (sapuni, šamponi, deterdženti itd.), zaštitnu opremu (maske, odela, rukavice, naočare itd.), dezinfektante (asepsol, varikina, alkohol) i druge vrste robe (pelene, maramice, ubrusi, toalet papir). Cene ovih proizvoda u trgovini na veliko i malo ne smeju da prelaze nivo cene na dan 5. mart 2020. godine;
• Ograničenje marži svih učesnika u lancu snabdevanja osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme (povrće i voće, sveže meso, maske, rukavice, dezinfektanti itd.) tako da ne prelaze nivo marži tih proizvoda na dan 5. mart 2020. godine.

Imajući u vidu uvedeno ograničenje cene prerađenih proizvoda od mesa, NALED je predložio ograničenje cene sirovina, odnosno „žive vage“ pri otkupu životinja, kako ne bi došlo do poremećaja u sektoru prehrambene industrije, usled mogućeg skoka cena sirovina. Na isti način, bilo bi preporučljivo ograničiti cene pšenice, kao sirovine za proizvodnju hleba i pekarskih proizvoda čija je cena ograničena Odlukom, kako ne bi došlo do poremećaja u ovom sektoru. Do momenta pisanja ovog izveštaja, Vlada nije izmenila Odluku u skladu sa ovim preporukom.

Zabrana izvoza

Odluka o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo ("Sl. glasnik RS", br. 28/2020, 33/2020, 37/2020, 39/2020, 41/2020 i 43/2020) doneta je u cilju sprečavanja kritične nestašice ovih proizvoda. Zabrana izvoza traje 30 dana (počevši od 14. marta 2020.) i odnosi se na osnovne prehrambene proizvode (brašno, ulje, šećer), predmete opšte upotrebe (sapuni, deterdženti), zaštitnu opremu (maske, odela, rukavice, naočare), dezinfektante (asepsol, varikina, alkohol) i druge vrste robe (pelene, maramice, ubrusi). Izmenama odluke, napravljene su sledeće izmene liste proizvoda:

• Na listu proizvoda dodati su seme suncokreta u ljusci, ulje suncokretovo (sirovo), melasa od šećerne repe, kvasac za mešenje (pekarski);
• Sa liste proizvoda uklonjeni su brašno od pšenice, beli šećer, aktivni kvasac.

Takođe, izmenom odluke dodate su tačke:

• Odluka se ne odnosi na robu koju domaće lice kupi u drugoj državi ili carinskoj teritoriji ako se ta roba nakon sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije;
• Izuzetno, izvoz proizvoda sa liste ove odluke, može se odobriti posebnim aktom Vlade.

Odluka o zabrani izvoza lekova ("Sl. glasnik RS", br. 32/2020, 33/2020 i 47/2020) doneta je u trajanju od 30 dana (počevši od 16. marta 2020). Izmenama odluke definisani su sledeći izuzeci:

• U slučaju kada se lekovi proizvode isključivo za strana tržišta;
• U slučaju kada strano lice otprema lekove u postupku tranzita sa carinskog područja RS;
• Izvoz lekova se može odobriti posebnim aktom Vlade, uz garanciju proizvođača, uvoznika i izvoznika lekova na kontinuirano i nesmetano snabdevanje tržišta Srbije lekovima koje uvoze i proizvode.

Predlog za izmenu Odluke (izmenjena 28. marta) je bio jedan od 15 mera koje je NALED uputio Vladi RS, sa ciljem da kompanijama bude omogućeno da lekove koji su prethodno planirani za druga tržišta (Crne Gora i BiH) efikasno isporuče pacijentima sa hroničnim oboljenjima (kardiovaskularne bolesti, onkološka oboljenja, lekovi za fertilitet i slično). U cilju primene izmenjene Odluke, Ministarstvo zdravlja je propisalo poseban obrazac i proceduru na osnovu kojeg kompanije mogu zatražiti izuzeće od zabrane izvoza lekova za vreme dok je Odluka na snazi.

Stiče se utisak da su obe Odluke o zabrani izvoza, a naročito Odluka o zabrani izvoza lekova donete ishitreno i bez prethodne procene stanja i potreba domaćeg tržišta. Usled zabrane izvoza lekova (važno je napomenuti da je uvoz lekova u Republiku Srbiju nastavio da se odvija), došlo je do privremenog poremećaja u snabdevanju pojedinim lekovima u državama u okruženju.

Primena mera

Nakon proglašenja vanrednog stanja, 26. marta 2020. godine otvoren je jedinstveni Kontakt centar republičkih inspekcija koji za zadatak ima da primi predstavke i iste prosledi nadležnim republičkim inspekcijama uz prethodnu analizu i procenu rizika svake predstavke.

Fokus rada samog centra za vreme vanrednog stanja je usmeren na ublažavanje posledica pandemije kroz striktnu primenu propisanih vanrednih mera, iako su brojna pitanja koja se mogu prijaviti: od nelojalne konkurencije, sive ekonomije, sumnje u ispravnost hrane, lekova, sumnje u regularnost turističke agencije ili prevoznika, kao i bilo koje sumnje u kvalitet i bezbednost roba i usluga u svih 136 oblasti privrede.

Od ukupnog broja prijava koje Kontakt centar primio od početka rada do momenta finaliziranja ovog izveštaja (2.271), čak 320 prijava se odnosi na kršenje Odluke o ograničenju visine cena i marži osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme, i Uredbe o ograničavanju MPC zaštitnih sredstava za vreme vanrednog stanja, što predstavlja čak 14% prijava od ukupnog broja. Najveći broj prijava se odnosi na povećanje cena voća i povrća, alkohola, mesnih prerađevina, povećanje cena zaštitnih maski i rukavica.

Određen broj prijava se posebno odnosio na kršenje Naredbe o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom prostoru: ("Sl. glasnik RS", br 39/2020-7), koje su se pretežno odnosile na okupljanje ljudi po parkovima i drugim javnim mestima.

Takođe veliki broj prijava se odnosio na kršenje Odluke o posebnim merama pružanja usluga u oblasti trgovine na malo, koja obuhvata prodaju hrane i pića u ugostiteljskim objektima i prodaju hrane za nošenje, koje su se odnosile na situacije okupljanja u baštama i ispred ugostiteljskih objekata i služenja pića.

PROPISI USVOJENI U I KVARTALU DO PROGLAŠENJA VANREDNOG STANJA

Početak 2020. godine do momenta proglašenja vanrednog stanja obeležila je šarenolika regulatorna aktivnost, pre svega zavisno od tema koje su bile predmet regulacije. U nastavku je dat pregled ključnih izmena zakonskih i podzakonskih akata za dati period, prema oblastima.

Podsticanje preduzetništva, zapošljavanja i fer konkurencije

Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 86/2019 i 5/2020 - usklađeni din. izn) usvojene su brojne novine od značaja za privredu. Prvo, povećan je neoporezivi iznos zarade sa 15.300 na 16.300 dinara, što povećava  progresivnost oporezivanja i smanjuje opterećenje, naročito najnižih neto i bruto zarada.

Zatim, uveden je čitav set poreskih olakšica. Kao proširenje mere oslobođenja početnika u poslovanju od plaćanja poreza i doprinosa na zaradu, koja je na inicijativu NALED-a uvedena krajem 2017. za preduzetnike u sistemu lične zarade i osnivače privrednih društava, novim izmenama i dopunama uvedeno je trogodišnje poresko oslobođenje za novoosnovana privredna društva koja obavljaju inovacionu delatnost. U cilju privlačenja stručnjaka iz inostranstva, naročito srpskih državljana, smanjena je osnovica poreza na zaradu za 70% na period od pet godina, za radna mesta za koje se traži posebno stručno obrazovanje. Uvedene su i poreske olakšice za poslodavce koji od 1. januara 2020. zasnuju radni odnos sa kvalifikovanim novozaposlenim licem, na način da se za ta lica plaća 30%, 35% i 40% utvrđenog poreza na zarade u naredne tri godine. Dodatno, povećan je neoporezivi iznos stipendija i kredita učenika i studenata do 30.000 dinara mesečno.  

U pogledu paušalnog oporezivanja treba napomenuti da su promenjeni uslovi za paušalno oporezivanje, kriterijumi za razvrstavanje preduzetnika paušalaca u grupe, određivanje polazne osnovice za utvrđivanje visine paušalnog prihoda, elementi koji umanjuju odnosno uvećavaju osnovicu, kao i način podnošenja zahteva. Od 15. januara poreska rešenja za preduzetnike paušalce izdaju se isključivo elektronskim putem, a iznos poreskih obaveza moguće je unapred proračunati. 

Međutim, izmenom zakona napravljen je i jedan korak unazad - potvrđeno je donekle dodatno administrativno opterećenje za poslodavce u vezi sa novim zahtevom spornog službenog mišljenja Ministarstva finansija iz 2019. za dokazivanje nastalih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada u visini mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, do najviše 3.988 dinara, radi oslobođenja od plaćanja poreza na zaradu. Iako Zakon o računovodstvu i sada Zakon o porezu na dohodak građana zahteva dokumentovanje troškova (a ne dokazivanje nastalih troškova), i uprkos tome što su svi poslodavci, uključujući i institucije u javnom sektoru i sva privredna udruženja ukazivali na neefikasnost, štetnost i pravnu manjkavost ovog tumačenja, kao i na nepostojanje zloupotreba na koje bi trebalo reagovati, do daljeg će nametnuta praksa stvarati dodatne troškove svim poslodavcima i ograničavati izbor zaposlenih u načinu dolaska na posao, a bez konkretnog efekta na  javne prihode.

Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 94/2019 i 96/2019 - ispr.). Novom uredbom čiju izmenu je inicirao NALED zajedno sa Udruženjem za razvoj preduzetništva iz Niša, a u saradnji sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom (uz podršku USAID-a), unapređena je predvidivost u poslovanju za preduzetnike paušalce, uz efikasnije procedure i smanjenje birokratije. Uredba koja se primenjuje od januara 2020. godine se odnosi se na više od 100.000 preduzetnika i detaljno propisuje način obračuna osnovice i koeficijente prema delatnostima. Uvedena je transparentna formula za obračun poreskih obaveza, a korišćenjem Kalkulatora paušalnog poreza i doprinosa paušalci mogu unapred da saznaju visinu obaveza. Utvrđen je novi način obračuna: Osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda se određuje se tako što se prosečna mesečna zarada po zaposlenom ostvarena u Republici Srbiji (za lokacijski nesenzitivne delatnosti poput taksi usluga, računarskog programiranja, konsultantskih delatnosti itd.), odnosno gradu ili opštini (za ostale, lokacijski senzitivne delatnosti), pomnoži sa koeficijentom delatnosti, a zatim podeli sa ukupnim brojem stanovnika. Po prvi put automehaničari i računovođe mogu biti paušalno oporezovani, a sve novoosnovane firme rešenje o paušalnom porezu dobijaće u roku od 48 sati.

Početnici u biznisu u prve tri godine će imati dodatno umanjenje poreske osnovice do 20 odsto, dok mlade do 30 godina i starije od 55 očekuje dodatnih 10 odsto umanjenja poreske osnovice. Uvedene su olakšice i za trudnice, porodilje i osobe s invaliditetom, koje će kao početnici u biznisu imati dodatnih 15 odsto umanjenja poreske osnovice. Stari zanati imaju najveće umanjenje poreske osnovice, do 50 procenata. Preduzetnicima koji zapošljavaju dodatne radnike poreska obaveza se zbog toga neće povećavati, što je do sada bio slučaj. Još jedna prednost je ograničenje mogućeg rasta poreske osnovice na najviše 10 odsto godišnje (važi do 2023. godine).

Od marta 2020. poreski inspektori će proveravati ispunjenost kriterijuma propisanih Testom samostalnosti. Poreska uprava omogućila je i izdavanje elektronskih uverenja o plaćenim obavezama bez naknade, što je izuzeto od plaćanja republičke administrativne takse poslednjom izmenom Zakona o republičkim administrativnim taksama.

Uputstvo za primenu člana 85, stav 1, tačka 17 Zakona o porezu na dohodak građana u poreskoj kontroli (test samostalnosti). Razlog za donošenje tzv. Testa samostalnosti jeste porast broja registrovanih preduzetnika u Republici Srbiji, prevashodno u određenim sektorima (građevinski sektor, sektor informacionih tehnologija),  gde se javila praksa angažovanja fizičkih lica na osnovu ugovora o pružanju usluga motivisana pre svega poreskim razlozima, odnosno zloupotrebom forme preduzetnika radi nižeg oporezivanja u odnosu na radni odnos. Uputstvo za primenu Testa samostalnosti Poreska uprava je donela radi razjašnjenja kriterijuma na osnovu kojih će poreski inspektori odlučivati o postojanju (ne)samostalnosti preduzetnika. Propisan je način kontrole nalogodavca, kontrole preduzetnika sa domaćim nalogodavcem i kontrole preduzetnika sa stranim nalogodavcem, kao i teret dokazivanja. Propisano je 9 kriterijuma za određivanje samostalnosti, a ispunjavanjem 5 kriterijuma preduzetnik se smatra nesamostalnim u odnosu sa poslodavcem. Uputstvom su takođe propisani primeri izbegavanja plaćanja poreza u vezi sa testom samostalnosti, kao što su osnivanje pravnih lica u inostranstvu u cilju izmeštanja sedišta nalogodavca izvan Republike Srbije, direktno i indirektno angažovanje preduzetnika kao forma izbegavanja testa samostalnosti, korišćenje povezanih lica, isplata na nerezidentne račune i online payment sisteme, zloupotrebe putem osnivanja hub-ova kao organizacije rada preko trećih, nepovezanih lica i formalne promene ugovornih odredbi bez izmene suštine nesamostalnog odnosa sa ciljem da se obezbedi privid samostalnosti. U svim ovim slučajevima propisani su metodi za prepoznavanje ovih oblika izbegavanja plaćanja poreza, kao i način daljeg utvrđivanja poreske obaveze. Uputstvom su propisane i opšte smernice za tumačenje odredbi testa samostalnosti i date su definicije preduzetnika, nalogodavca, povezanih lica i posrednika.

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 86/2019 i 5/2020 - usklađeni din. izn). Izmena i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje smanjena je stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavca sa 12% na 11,5%, odnosno zbirna stopa sa 26% na 25,5%. Ovom izmenom, zajedno sa povećanjem neoporezivog dela zarade sa 15.300 dinara na 16.300 dinara, poslodavci su od 1. januara delimično rasterećeni u oblasti oporezivanja rada. Zakonom su propisane i nove poreske olakšice za početnike u poslovanju i za poslodavce koji zasnivaju radni odnos sa kvalifikovanim novozaposlenim licem, dok se troškovi poreza i doprinosa pokrivaju iz budžeta Republike Srbije. Oslobođenje od obaveze plaćanja doprinosa može se ostvariti u periodu od 01. januara 2020. do 31. decembra 2022., i to: 100%  doprinosa za zarade isplaćene u 2020. godini, 95% za zarade isplaćene u 2021. i 85% za zarade isplaćene u 2022. godini.

Zakon o agencijskom zapošljavanju ("Sl. glasnik RS", br. 86/20019) predstavlja uređenje važne oblasti radnog prava koja je široko rasprostranjena i omogućena kako Konvencijom Međunarodne organizacije rada o privatnim agencijama za zapošljavanje, koju je Republika Srbija ratifikovala još 2013,  tako i Direktivom 2008/104/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o radu preko preduzeća za privremeno ustupanje zaposlenih. U međuvremenu je punih osam godina ova praksa bila zakonita ali neregulisana nacionalnim zakonodavstvom, što je otvaralo mogućnosti za manja prava angažovanih radnika u odnosu na zaposlene kod poslodavca, koji su onda često bili angažovani preko omladinskih zadruga na privremenim i povremenim poslovima, bez mogućnosti korišćenja godišnjeg odmora, prava na naknadu u slučaju sprečenosti za rad itd. Zakonom su detaljno propisani uslovi za rad agencija za privremeno zapošljavanje, koje su osnovane kao privredna društva ili preduzetnici koji zapošljavaju radnike u cilju njihovog ustupanja poslodavcu korisniku. Između ostalog, neophodno je da dobiju petogodišnju dozvolu za rad od resornog ministarstva uz prethodno polaganje stručnog ispita. Zakonom se izjednačavaju prava zaposlenih i ustupljenih zaposlenih u pogledu zarade, uslova rada, radnog vremena, pristupa objektima za ishranu i decu, ali se i ograničava rad na određeno vreme preko agencija za privremeno zapošljavanje i sprečava mogućnost da jedno lice godinama radi kod istog poslodavca preko različitih agencija. Kod poslodavca sa 50 i više zaposlenih najviše 10% mogu biti ustupljeni zaposleni, a kod onih sa manjim brojem zaposlenih – proporcionalno je maksimum od 2 do 5. Zakon zabranjuje zapošljavanje preko agencija državnim organima i organima lokalne samouprave, a za sve privredne subjekte – korisnike javnih sredstava ustupljeni radnici se uračunavaju u maksimalni broj zaposlenih na određeno vreme.

Zakon je u celini dobro izbalansiran, sa jednim izuzetkom. Naime, članom 2. zakona propisano je da zarada ustupljenog radnika ne može biti niža od zarade tzv. uporednog zaposlenog – koji obavlja poslove za koje je potreban isti stepen odgovornosti, veština i iste kvalifikacije. Ukoliko takvog zaposlenog nema, onda se osnovna zarada ustupljenog zaposlenog poredi sa osnovnom zaradom zaposlenog sa istim stepenom stručne spreme i kvalifikacijama, bez obzira na radno mesto, odnosno vrstu poslova i stepen odgovornosti, što je  protivno pravilu da se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti u slučaju kad, na primer, osoba sa fakultetskom diplomom obavlja niskokvalifikovan posao ili obrnuto.

Novim Zakonom o javnim nabavkama, čija primena počinje 1. jula ove godine, nacionalna regulativa se do kraja usklađuje sa direktivama 2014/24/EU i 2014/25/EU (opšta pitanja i oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga), 2009/81/EZ (oblast odbrane i bezbednosti), 2007/66/ EZ (postupak revizije). Cilj novog zakona je veća transparentnost i fleksibilnost postupaka javne nabavke, smanjenje administrativnog opterećenja ponuđača i naručilaca i povećanje prosečnog broja ponuda po javnoj nabavci sa sadašnjeg proseka 2,5 ponude po javnoj nabavci. Ovo bi trebalo da se postigne prevashodno uvođenjem obaveznog elektronskog postupka javne nabavke (od podnošenja i otvaranja ponuda, do izbora ponuđača, mogućnosti praćenja toka javne nabavke i realizacije ugovora) preko novog portala za javne nabavke, koji će biti obavezan takođe od 1.jula ove godine.

Nažalost, propuštena je prilika da se zakonom eksplicitno propišu oblasti u kojima najniža cena ne može biti preovlađujući kriterijum pri izboru ponuđača, a imajući u vidu brojne probleme u sprovođenju javnih nabavki i nezadovoljstvo pruženim uslugama u oblastima kao što su razvoj računarskog programa, arhitektonske usluge, inženjerske usluge, usluge prevođenja, savetodavne usluge itd. Šteta je i što podnošenje zahteva za zaštitu prava ponuđača nije isključivo elektronsko, imajući u vidu probleme Komisije sa čestim zloupotrebama prava, koje je ovim zakonom ukinuto kao institut, ali i problema ponuđača i naručilaca  sa dugotrajnim rešavanjem podnetih zahteva. Smatramo da bi u slučaju podnošenja zahteva isključivo elektronski preko portala postojala automatski i elektronska evidencija i praćenje toka rešavanja podnetih zahteva, učestalih podnosilaca zahteva, što može ukazati na zloupotrebu prava, ali i praćenje brzine donošenja i ujednačenosti i odluka komisije. To bi doprinelo većoj efikasnosti i transparentnosti, koja je u ovoj fazi postupka preko potrebna. Ovo posebno stoga što podneti zahtev u potpunosti zaustavlja dalje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke do okončanja postupka zaštite prava, osim u slučaju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva po hitnosti, kao i u slučaju da se dokaže verovatno nastupanje štete zbog odlaganja. Takođe, aktivnu legitimaciju sada ima širi krug lica koja imaju interes za dodelu ugovora, ne samo u konkretnom postupku javne nabavke već i u eventualno ponovljenom postupku.

S obzirom na obimnost zakona, dok još čekamo primenu portala i zakona, osvrnućemo se još samo na neke ključne novine. Značajno pojednostavljenje u delu podnošenja ponuda predstavlja novo pravilo da samo izabrani ponuđač dostavlja dokaze o ispunjavanju potrebnih kriterijuma, dok svi ponuđači uz ponudu dostavljaju izjavu kojom garantuju da ispunjavaju uslove iz javnog poziva. Uvodi se novi postupak javne nabavke – partnerstvo za inovacije za slučaj da naručioci imaju potrebu za inovativnim dobrima ili uslugama koji nisu dostupni na tržištu i razvijaju se u skladu sa zahtevima naručioca.

Novi i fleksibilniji postupak dovešće do veće integracije tehnologije i inovacija u rešenja za strateške oblasti poput energetike, ICT-ja, infrastrukture i sl. Javni sektor će biti u prilici da intenzivira saradnju sa naučnom i akademskom zajednicom i realnim sektorom, čime se otvara prostor za stvaranje nove vrednosti za konkurentnije tržište. Ukida se kvalifikacioni postupak i poseban postupak javne nabavke male vrednosti. Naime, zakon se ne primenjuje na nabavke robe vrednosti do milion dinara i usluge do tri miliona dinara, iako i kod ovih nabavki ostaje pravo podnošenja zahteva za zaštitu prava ponuđača. Za sve nabavke na koje se zakon primenjuje postupak je isti, osim što se kod vrednijih nabavki primenjuju duži rokovi za dostavlјanje ponuda i prijava za učešće i sl. Zakon se neće primenjivati na nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, na kupovinu i zakup zemljišta, kao i na zakup vremena za televizijsko ili radio emitovanje, ni na usluge arbitraže.

Pravilnik o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponuđača trebalo je da pojednostavi postupak upisa ponuđača i provere ispunjenosti uslova, kako bi već postojeći registar bio ažurniji i olakšao dokazivanje ispunjenosti kriterijuma izabranim ponuđačima. Umesto povlačenja podataka iz drugih službenih evidencija (podatak o dugovanju poreza, o osuđivanosti i dr.), ponuđači koji su registrovani po starim propisima do početka primene novog Zakona o javnim nabavkama treba da podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javnih nabavki sa dokazima, uključujući i dokaz o plaćanju takse. NALED je od početka predlagao automatsku razmenu podataka iz baza kako bi se privrednici oslobodili administrativnog troška i dostavljanja podataka o kojima se vodi službena evidencija. Predlažemo postavljanje elektronskog servisa upisa u registar i promene podataka za sve ponuđače koji su registrovani u APR, kao i povlačenje podataka o porezima, o vođenju kaznenih postupaka protiv odgovornih lica iz kaznene evidencije (uz elektronski datu saglasnost). Povezivanje ovog registra sa portalom javnih nabavki bi znatno olakšalo posao svim učesnicima u postupku.

Novi Zakon o žigovima ("Sl. glasnik RS", br. 6/2020) usvojen je radi potrebe usklađivanja sa odredbama Direktive 2015/2436/EU Evropskog parlamenta i Saveta o usklađivanju zakona država članica u oblasti žigova i sa Direktivom 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o sprovođenju prava intelektualne svojine i pre svega donosi modernizaciju u ovoj oblasti. Znak više ne mora biti isključivo grafički predstavljen da bi dobio zaštitu žigom. To znači da su prihvatljive nove vrste žigova, poput zvučnog žiga, žiga koji se sastoji od slika u pokretu ili multimedijalnog žiga kao njihove kombinacije. Posebno su definisani apsolutni razlozi za odbijanje registracije žiga, sa novopropisanom zaštitom za ranije registrovane oznake geografskog porekla i nazive biljnih sorti.

Novim zakonom ukinuta je mogućnost da domaći nosilac žiga zabrani paralelni uvoz robe sa zaštićenim žigom, namenjene drugom tržištu, odnosno prelazak sa instituta nacionalnog iscrpljenja prava na princip tzv. svetskog iscrpljenja prava. U slučaju neadekvatnog nadzora nad uvozom ove robe, ova promena može dovesti do neadekvatnog postupanja sa robom koja nije u lancu distribucije koji kontroliše proizvođač ili ovlašćeni uvoznik – nosilac žiga na domaćem tržištu. Pored ispitivanja prijave po službenoj dužnosti, koje je do novog zakona bilo jedini način, uvodi se i ispitivanje prijave po prigovoru (opoziciji), koje je zastupljeno u evropskom pravu. Naime, po podnetoj prijavi za priznanje žiga prvo odlučuje Zavod za intelektualnu svojinu i, ako nađe da ne postoje smetnje, svoje rešenje objavljuje u službenom glasilu Zavoda za intelektualnu svojinu i otvara mogućnost za podnošenje prigovora zainteresovanim stranama. Izražavamo bojazan da će novi postupci, koji se budu sprovodili na ovakav način, trajati predugo i smatramo da bi postupak bio efikasniji a zaštita jednako dobra kada bi se, ukoliko su ispunjeni formalni uslovi, prijava objavljivala i paralelno ispitivala i po službenoj dužnosti i po eventualno podnetim prigovorima. Kao kompenzacija dvofaznosti rešavanja u upravnom postupku, sada je rešenje Zavoda za intelektualnu svojinu konačno i može se napadati tužbom u upravnom sporu.

Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012, 68/2015, 113/2017 i 91/2019). Izmenom zakona koja je stupila na snagu 1. januara 2020. propisano je dostavljanje elektronskih faktura javnom sektoru, koji ima otvorene račune u Upravi za trezor, kroz sistem Centralnog registra faktura (CRF) najkasnije od 1. jula 2021, a nadamo se i ranije, po uspostavljanju tehničkih uslova. Ovim je uvažena preporuka NALED-a da se omogući automatska pouzdana elektronska dostava faktura registrovanih u sistemu Uprave za trezor i tako spreči administrativno opterećenje privrede da nakon registracije faktura u sistemu naknadno šalje (po pravilu u papiru) fakture javnom sektoru. Ovo  je dovodilo i do neefikasnosti kontrole rokova plaćanja i otežane administracije plaćanja javnog sektora privatnom, budući da datumi prijema faktura nisu bili evidentirani u sistemu. Faktura će se smatrati dostavljenom danom registracije u CRF , odnosno prvog narednog radnog dana u slučaju da je registrovana neradnog dana. Način i postupak registrovanja i evidentiranja, kao i dostavljanja, prosleđivanja i format elektronskih faktura, kao i način, postupak i druga pitanja u vezi sa prihvatanjem i odbijanjem elektronskih faktura treba da budu precizirani pravilnicima donetim do kraja juna ove godine. Za institucije javnog sektora koji nemaju račun u Upravi za trezor ovaj sistem biće obavezan po uspostavljanju potrebnih tehničko-tehnoloških uslova.

Ova reforma biće dobar pilot za opšti prelazak na izdavanje i dostavu elektronskih faktura, koji je obavezan od 2022. prema članu 9. stav 3. Zakona o računovodstvu i uspostavljanje jedinstvene platforme za dostavljanje elektronskih faktura između privrednih subjekata, koje je predviđeno Akcionim planom Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.

Izmenama Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019) koje počinju sa primenom 1. aprila 2020. omogućeno je sticanje rezervisanog sopstvenog udela u okviru finansijskog instrumenta - pravo na sticanje udela u društvu sa ograničenom odgovornošću. Cilj ove novine jeste da se omogući i društvima s ograničenom odgovornošću, naročito inovativnim start-up-ovima da stimulišu i nagrađuju svoje zaposlene ili druga angažovana lica, investitore društva i sva druga lica koja su spremna da svojim doprinosom pomognu razvoj društva. Na ovaj način mladi stručnjaci ili biznis anđeli postaju članovi društva i učešćem u upravljanju i dobiti društva ili prodajom vlasničkog udela koji je stečen po povlašćenoj ceni mogu ostvariti prihod nakon razvoja inovativnog proizvoda. Rezervisani sopstveni udeo je dakle besteretni neprenosivi finansijski instrument koji izdaje društvo s ograničenom odgovornošću, a koji saglasnom imaocu daje pravo na sticanje udela određenog dana (dan dospeća) po određenoj ceni. Rezervisani sopstveni udeo upisuje se u Registru privrednih subjekata a pravo na sticanje udela registruje se u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti. Učešće rezervisanih sopstvenih udela ne može preći "prag" od 40% od ukupnog osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošću. Odluku o sticanju rezervisanog sopstvenog udela donosi skupština društva kvalifikovanom dvotrećinskom većinom ukupnog broja glasova, pri čemu se reze