II Kvartalni izveštaj 2021 - Svetionik regulatorne reforme

U oblasti preduzetništva, zapošljavanja i fer konkurencije tokom drugog kvartala intenzivirane su regulatorne aktivnosti.

U cilju nastavka implementacije mera za podršku privredi, pre svega za povećanje likvidnosti, Narodna skupština je donela Zakon o izmenama zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti covid-19 izazvane virusom sars-cov-2 ("Sl. glasnik RS", br. 40/2021). Izmena zakona omogućila je nastavak ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica po privredu Republike Srbije, koje su nastale zbog pandemije covid-19, a u okviru novog, trećeg ekonomskog paketa čija je vrednost oko 500 miliona evra za privrednike. Podrška se obezbeđuje kroz garantnu šemu, odnosno mehanizam garantovanja od strane Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju svim privrednim subjektima (uključujući i poljoprivredna gazdinstva), koji su registrovani u APR-u, uz istovremeno produženje vremena trajanja. Naime, ukupan iznos za koji Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri potraživanja banaka po osnovu odobrenih kredita (za likvidnost i nabavku obrtnih sredstava) privrednim subjektima je povećan sa 480 miliona EUR na 600 miliona EUR. Istovremeno, povećan je i iznos do kog banke mogu da plasiraju sredstva za realizaciju kredita sa 2 mlrd EUR na 2,5 mlrd EUR. Rokovi za zanavljanje kredita, puštanje kredita u tečaj, su produženi za još 12 meseci, odnosno sa kraja juna/jula 2021. godine pomereni su na kraj juna/jula 2022. godine.

Sa ciljem ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica krize na privredu i dalje razrade garantne šeme za podršku privrednim subjektima, donet je Zakon o utvrđivanјu druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti covid-19 izazvane virusom sars-cov-2 ("Sl. glasnik RS", br. 40/2021). Primarni cilj donošenja zakona je ublažavanje,

odnosno eliminisanje negativnih efekata krize na poslovanje privrednih subjektata, koje se pre svega odražava u padu prihoda, naročito tokom i nakon vanrednog stanja 2020. godine. Naime, zakonom je predviđeno ko su pravna lica koji mogu biti korisnici kredita obezbeđenog uz garanciju RS, odnosno za koja Republika Srbija može preuzeti ulogu garanta i izmirenja dospelih potraživanja prema banci. U tom smislu, korisnici kredita su sva pravna lica (uključujući i poljoprivredna gazdinstva) registrovana u APR-u kao preduzetnik, mikro, malo ili srednje privredno društvo, kao i pravna lica koja nisu registrovana u APR- u, ali imaju zvanično objavljene finansijske izveštaje. Takođe, korisnici kredita mogu biti i pravna lica, registrovana u APR-u, a koja su u određenom periodu ili celoj 2020. godini zabeležila pad poslovnih prihoda veći od 20%, u odnosu na isti period 2019, kao i pravna lica koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, bez obzira na visinu prihoda u prošloj godini. Važno je naglasiti da ovim zakonom Republika Srbija garantuje za kredite za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, dok je potpuno isklјučena mogućnost korišćenja ove vrste kredita za refinansiranje i prevremenu otplatu nedospelih rata postojećih kredita u portfoliju banke kao i za refinansiranje kredita kod drugih banaka.

Borba sa ekonomskim posledicama korona virusa je nastavljena donošenjem novog, trećeg, paketa fiskalnih i finansijskih mera podrške privredi i građanima, kroz Zakon o izmenama zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 40/2021). Novi paket mera uključuje direktnu pomoć privredi (kroz isplatu 50% minimalne zarade svim pravnim licima, tokom 3 meseca), kao i dodatne mere namenjene sektorima na čije poslovanje je uticala kriza izazvana covid-19, kao što su autobuski prevoz, hotelijerstvo, turististički sektor i ugostiteljstvo. Pored, direktne pomoći, dodatna podrška privredi je obezbeđena sa ciljem očuvanja likvidnosti, uz produžetak roka za korišćenje ovog oblika pomoći (kroz garantne šeme). Primena ekonomskih i fiskalnih mera, prema procenama Ministarstva finansija, neće dovesti do usporavanja rasta BDP-a, s obzirom da je u odnosu na originalni Zakon o budžetu za 2021. godinu, zadržana ista procena rasta privredne aktivnosti od 6%. Sa druge strane, rebalansom budžeta predviđen je više nego duplo veći fiskalnih deficit (6,9% BDP-a u odnosu na inicijalni plan od 3% BDP-a), što će dovesti i do povećanja duga opšte države za gotovo 2 procentna poena u odnosu na prošlu godinu (prema procenama 60% BDP-a na kraju 2021. godine).

Donošenjem Zakona o izmeni zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 53/2021) nakon gotovo dve decenije eliminisana je razlika u akciznom opterećenju između domaćih proizvođača i uvoznika jakih alkoholnih pića. Naime, tokom prethodnih godina visina akcize na jaka alkoholna pića se obračunavala

prema vrsti pića (npr. rakije od voća vs. rakije od žitarica), što je u praksi dovodilo do toga da se prilikom uvoza jakih alkoholnih pića plaćala i do dva ipo puta veća akciza u odnosu na akcizu u zemlji. Pravila EU strogo zabranjuju različit fiskalni tretman iste kategorije proizvoda, zbog čega je i Evropska komisija (EK) kao merilo za otvaranje Pregovaračkog poglavlja 16 – Oporezivanje definisala ujednačavanje akciznog opterećenja za sve kategorije jakih alkoholnih pića, bez obzira da li se proizvode u zemlji ili uvoze. Izmenom zakona, a u skladu sa relevantnom EU Direktivom, propisano je da se visina akcize na jaka alkoholna pića utvrđuje prema procentu čistog alkohola (etil alkohola) koji se sadržan u konkretnom piću. Novi iznos akcize primenjuje se od 05. juna, a iznosi 462,5 dinara po litru čistog alkohola. Drugim rečima, za pića koja u sebi sadrže oko 40% alkohola visina akcize iznosi 185 dinara, ako se radi o litarskom pakovanju, odnosno 130 dinara, za pića koja su pakovana u boci zapremine 0,7 litara.

Krajem aprila doneta je Strategija reforme javne uprave za period 2021-2030. godine, sa Akcionim planom za period 2021-2025. godine ("Sl. glasnik RS", br. 42/2021). Tri ključna prioriteta Strategije reforme javne uprave su: završetak procesa reforme sistema plata u javnoj upravi, čiji su temelji postavljeni 2016. godine, intenziviranje razvoja elektronske uprave i podsticanje građana da koriste e- usluge, kao i veća podrška opštinama i gradovima, pre svega kroz budžetski fond za jedinice lokalne samouprave koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Ministarstvo finansija je polovinom aprila 2021. donelo Pravilnik o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 37/2021), u okviru koga je integrisano prethodnih 27 PDV pravilnika sa pripadajućim obrascima, ali uz izmene i preciziranje pojedinih odredbi. Pravilnik je u primeni od 01. jula ove godine. Novi Pravilnik između ostalog predviđa drugačija pravila kojima se utvrđuje PDV osnovica za povratnu ambalažu kao i obaveza evidentiranja povratne ambalaže, propisani su podaci o transakcijama koje ne treba iskazivati u POPDV obrascu i sadržina avansnog računa, preciziran je promet dobara po sniženoj stopi (10%).

Vlada je u drugoj polovini juna donela Usklađene dinarske iznose iz tarife republičkih administrativnih taksi ("Sl. glasnik RS", br. 62/2021) koje su propisane Zakonom o republičkim administrativnim taksama ("Sl. glasnik RS", br. 144/2020 od 27.11.2020.), a čija je primena započela 01. jula. Iznosi republičkih administrativnih taksi usklađeni su indeksom potrošačkih cena (inflacijom), koji objavljuje Republički zavod za statistiku (RZS), i to za period od 01. januara do 30. aprila 2021. godine (1,7%). Treba napomenuti da se usklađivanje dinarskih iznosa republičkih administrativnih taksi, propisanih zakonom koji se donosi krajem godine, uobičajeno radi polovinom tekuće godine, kada RZS objavi podatke o

indeksu potrošačkih cena zaključno sa 30. aprilom. U julu prošle godine Vlada je takođe objavila Usklađene dinarske iznose iz tarife republičkih administrativnih taksi ("Sl. glasnik RS", br. 98/2020 od 10.07.2020.), na osnovu zakona iz 2019. godine, a čija je primena otpočela 01. avgusta 2020. godine.

Najveći broj podzakonskih akata vezanih za Zakon o fiskalizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020 od 21.12.2020.) je donet, uključujući i Tehnički vodič Poreske uprave , kojim je detaljnije precizirana primena određenih odredbi zakona i podzakonskih akata (posebno dostavljanje podataka sa izdatih fiskalnih računa).