[RTS] Naša ekonomija i do četiri puta manje energetski efikasna u odnosu na države EU
Veliki broj naših privrednih subjekata očekuju da će negativni efekti krize biti značajni ili veliki na ukupnu ekonomiju. Kada se to uporedi sa njihovim očekivanjem kakvi će negativni efekti biti na njihova konkretna preduzeća, 36% privrednih subjekata očekuje snažne negativne efekte, ali na njihovo preduzeće očekuje samo 12%. To znači kada razmišljamo na globalnom nivou da smo svi malo negativniji nego u vezi sa onim procenama koje možemo preciznije da damo, a odnose se na naša preduzeća, izjavio je Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u gostujući u RTS Dnevniku.
Upitan da prokomentariše meru koju Vlada planira da usvoji za pomoć preduzećima koja posluju sa Ukrajinom, Rusijom i Belorusijom, on je istakao da su ove mere bolje ciljane nego ranije jer nema dovoljno sredstava da se svima pomogne, kao i da je pozitivna stvar što je država učinila napor da izvrši procenu broja privrednih subjekata koji su najviše ugroženi i kojima treba pomoći.
- Ono što je na manje pozitivnoj strani je što svi treba da budemo realistični u vezi sa dometom mera. One su ograničene na relativno mali spektar privrednih subjekata i pomoći će im ali ne možemo očekivati da će one da reše sve probleme koji nastaju zbog krize, objasnio je Vasiljević.
Prema njegovim rečima, relativna energetska neefikasnost naše privrede jeste problem koji nas dugo prati i on sad eskalira u ovom okruženju.
- Prema podacima, naša ekonomija je neefikasnija u smislu korišćenja energenata 3,5 do 4 puta u odnosu na države Evropske unije. To je bitan element načina na koji je naša ekonomija ugrožena. Ima i drugih, radi se o prekidu lanaca snabdevanja koji pogađaju veliki broj naših privrednih subjekata, istakao je on.
Na konstataciju da 68% privrednika kao najveći problem vidi prekide u lancu snabdevanja sirovinama i repromaterijalima, on je objasnio da ćemo u narednom periodu biti više upućeni na susede u odnosu na raniji period i dodao da Srbija sa nekim zemljama u regionu ima veliki trgovinski suficit, da je to prostor koji može dodatno da raste.
Kada je reč o pozitivnim stranama krize, Vasiljević je objasnio da će se za 20 godina od danas moći sagledati da je niz inovacija baš sada razvijen, doveden do situacije da mogu da budu stavljene na tržište i dodao da je dobro da razmišljamo o jačanju digitalne transformacije i svega onog što doprinosi dugoročnoj konkurentnosti privrede, a to znači i smanjenje korišćenja energije po jedinici proizvoda, kao i razvoj obnovljivih izvora energije.
