U cilju kreiranja što efikasnijih politika za prevazilaženje štetnih posledica COVID-19 na ekonomiju i širu društvenu zajednicu, NALED je u periodu od 19. do 27 marta prikupljao mišljenja predstavnika kompanija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva.
Za te potrebe pripremljen je kratak online upitnik sačinjen od 18 pitanja. Upitnik je bio javno dostupan na prikazanoj stranici i distribuiran putem mejla članovima NALED-a, tako da je istraživanje obuhvatilo i organizacije koje nisu u članstvu. Takođe, sprovedeno je i telefonsko anketiranje, gde su anketari zajedno sa ispitanicima prolazili kroz formulisana pitanja. Upitnik je bio dvojezični, dostupan na srpskom i na engleskom jeziku.
U navedenom periodu prikupljeno je 154 odgovora, od čega dominantan broj (110) odnosno 71% dolazi iz privatnog sektora, 21% iz javnog sektora i 8% iz civilnog sektora.
Osnovni zaključci istraživanja su:
• Dok je privatnom i civilnom sektoru problem sa naplatom i obezbeđivanjem likvidnosti najznačajniji, javni sektor kao najveći izazov vidi organizaciju rada u novonastalim okolnostima.
• Čak 96% ispitanika navelo je da očekuje umereno ili značajno smanjenje prihoda u proseku za 40%.
• Očekivano smanjenje prihoda razlikuje se u odnosu na sektore. Sektor turizma i ugostiteljstva, saobraćaja i transporta, zaštite životne sredine i poljoprivrede su najugroženiji i očekuju smanjenje prihoda od 50% i više. Dok zdravstvena i farmaceutska industrija, IT sektor, banke i advokatske kancelarije očekuju smanjenje prihoda od do 20%.
• Kao osnovni načini obezbeđivanja kontinuiteta poslovanja u vanrednim okolnostima javljaju se smanjenje troškova (za koje se odlučuje 50% organizacija), korišćenje viškova prihoda iz prethodnog perioda (47%), ali i zaduživanje kod banaka (34%).
• Što se tiče mera otpimizacije rada, javni i civilni sektor se pre svega oslanjaju na rad od kuće ili rad sa skraćenim radnim vremenom, dok privatni sektor očekuje i smanjenje broja zaposlenih. U slučaju da nemaju pomoć države očekuje se da će gotovo svaka treća organizacija morati da otpusti deo radnika, a svaka peta da radnike pošalje na neplaćena odsustva.
Predstavnici privatnog, civilnog i lokalnih samouprava apeluju na što hitnije donošenje paketa pomoći privredi pre svega preduzetnicima i MMS sektoru. Očekivano, većina organizacija navodi mere iz domena fiskalne politike kao najvažnije za pomoć privredi poput: a) smanjenja poreza i doprinosa na zarade ili odlaganje njihovog plaćanja, b) obezbeđivanje jednokratne finansijek podrške, ili c) proširenja mera oslobođenja poreza i doprinosa na zarade za preduzetnike paušalce.
Dodatno se pominju i mere poput obezbeđivanja jeftinog pristupa kreditima, odlaganja otplate kredita ili obezbeđivanja refinansiranja kredita.
Pored ovih mera javni sektor naglasio je važnost formiranja posebnih fondova za pomoć lokalnim samoupravama koje su najugroženije epidemijom.
Sve dodatne sugestije, pitanja i predloge možete da uputite putem kontakt forme www.naled.rs/covid19-ukljucitese koja je stalno otvorena za vas. Hvala vam!
31.03.2020
U Srbiji gotovo da ne postoji pojedinac koji smatra da pandemija korona virusa...Pročitaj višeOva stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.
NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE