Može zeleno? Može, ali ne još u mojoj kući

Da li biste kupili robu od recikliranih materijala? Ili proizvod čija proizvodnja manje zagađuje vazduh? Da i da, odgovaraju i kompanije i građani, ali nažalost dalje od ove načelne spremnosti da u procesu javnih nabavki naručioci kupuju dobra i usluge koje imaju manji uticaj na životnu sredinu, nije se mnogo odmaklo.

Kompanije u Srbiji su bez sumnje naučile lekciju u pandemiji kada su bili prekinuti lanci snabdevanja. Ali, da ne podcenjujemo ekonomsku pismenost našeg biznisa: bez sumnje su i pre pandemije kompanije bile svesne da treba koristiti domaća resurse i unutrašnje rezerve. To znači da bi se ponovnim korišćenjem otpada, reciklata i energije otvorilla nova radna mesta i biznisi. A zelene javne nabavke bi  podstakle proizvodnju i potrošnju proizvoda koji sadrže reciklirane materijale proizvedene po standardima koji štite životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Da su domaći privrednici svesni važnosti ekoloških kriterijuma prilikom nabavke robe i usluga, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja o zelenim javnim nabavkama koje je sproveo NALED. 

Istraživanje pokazuje da je većina ponuđača upoznata sa ekološkim kriterijumima u postupku javnih nabavki, ali najpoznatiiji kriterijum je ubedljivo kriterijum kvaliteta.

Tek trećina naručilaca koji su barem malo upoznati sa ekološkim kriterijumima kaže da primenjuje ovaj kriterijum uvek ili često, dok se ostali kriterijumi primenjuju još ređe, osim kriterijuma kvaliteta.

Prema nalazima, 83% ispitanih ponuđača smatra da su ekološki kriterijumi važni za nabavku dobara ili usluga, dok 85% ističe i da je kriterijum energetske efikasnosti jako bitan.

Građani smatraju da je kriterijum kvaliteta najvažniji za nabavku dobara i usluga u Srbiji, dok svaki deseti građanin smatra da je ekološki kriterijum najvažniji. 

Zaštita životne sredine je na 4. mestu prioriteta za ulaganja kroz javne nabavke po oceni građana, a na prva tri mesta su zdravstvo, obrazovanje i infrastruktura i putevi.

Međutim, kriterijum samo da je što jeftinije, ipak pobeđuje u javnim nabavkama.

Zašto nema zelenih javnih nabavki u Srbiji? U stvari formalno ih nema još u evidenciji Kancelarije za javne nabavke, ali se pretpostavlja da ih ipak ima.

Pravni okvir za zelene javne nabavke postoji, u skladu je sa propisima EU. Zakon o javnim nabavkama daje mogućnost nabavke robe i usluga po zelenim kriterijumima, ali oni koji raspisuju javnu nabavku nisu stimulisani da kupuju robu koja ima manje negativan  uticaj na životnu sredinu.

Od države se očekuje da najpre dodatno definiše prioritetne oblasti i konkretne ciljeve u zelenim javnim nabavkama. Drugi korak je promocija, promocija, promocija, a treći, možda suštinski, konkretni podsticaji za zelene nabavke. Subvencije ili fiskalni podsticaji? Neka istraživanja kažu da subvencije nisu dobar način. Ali, otom potom.

Da li Srbija treba da izmišlja toplu vodu? Ne, dovoljno je da pogledamo šta se dešava u komšiluku. Hrvatska je, prema analizama NALED-a, napravila izuzetan napredak u zelenim javnim nabavkama, a o Sloveniji da ne govorimo.

Prema slovenačkoj uredbi o zelenim javnim nabavkama iz 2018, najmanje 15% hrane treba da bude organskog porekla, 50% kancelarijskog i higijenskog papira treba da potiče iz šuma kojima se upravlja na održiv način, a najmanje 50% električne energije treba da dolazi iz obnovljivih izvora.

Ali, za svaki od predmeta zelene javne nabavke, slovenačke nadležne službe propisale su detaljno konkretne smernice i predloge kriterijuma. Za sve nedoumice, dat je spisak kontakt osoba (sa brojevima telefona i e-mail adresama) za dodatne informacije. Dakle, čini se da je lopta ipak u dvorištu države. Nemamo pravo da se ljutimo na učesnike u postupku javnih nabavki jer im je na pameti: „Ma samo da je što jeftinije“.